Pantelićev Georeport

Dan nakon jednog od najvećih političkih kambekova u istoriji, Željko Pantelić u svom Georeportu ponovo je ugostio Veljka Lalića, glavnog urednika Velikih priča.

Kako se vratio Tramp? Šta je dovelo do njegove ubedljive pobede? Gde su sve grešile demokrate i kako je ta velika stranka izgubila dušu?

Da li je ovo bio veliki odgovor belog muškarca i kako je Donald Tramp uspeo da uđe u biračko telo koje ga dosad nije volelo?

Koliku su ulogu odigrali Taker Karlson, Džo Rogan, Hulk Hogan ili Megin Keli? Zašto treba da strahujemo do Ilona Maska?

Kako će “trampizam” promeniti svet u naredne četiri godine?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Možda su, nego smo zaboravili, u srećno vreme ovako izgledale prave debate u medijima, pa i one na kojima bi učestvovali političari: dvoje ljudi koji nemaju jednake stavove o gorućim temama, ali umeju da se slože o krucijalnim pitanjima i da postignu konsenzus makar o demokratiji.

Željko Pantelić je u svom Georeportu ponovo imao istog gosta: nakon prošlogodišnjeg specijala o Izraelu i Palestini, Veljko Lalić, glavni urednik Velikih priča (& Nedeljnika) ukrstio je argumente sa domaćinom najboljeg geopolitičkog podkasta u regionu (& Italiji).

U ovoj specijalnoj epizodi Lalić i Pantelić pričali su o Donaldu Trampu, Kamali Haris, ali i o američkim medijima, unutrašnjoj i spoljnoj politici i time kako će se 5. novembar odraziti na svet, pa tako i na naš region.

Željko i Veljko nisu se složili baš u svemu, pa ni u tome da li će predstojeći izbori doneti tektonske promene.

O svemu što smo videli u kampanji, o demokratama i republikancima, o woke kulturi, o tome zašto Volstrit nije zabrinut...

Gledajte i slušajte razgovor dvojice urednika na Velikim pričama, našem YouTube kanalu i svim podkast platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se pojedinim aspektima predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ulogom koju ima predsednik u unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i motivima zašto su očevi osnivači želeli da ograniče u dobroj meri moć šefa države.

Takođe, fokusiraćemo se na adute i „Ahilove pete” kandidata u trci za Belu kuću, potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Pokušaćemo da damo par odgovora o realnom uticaju medija na ishod izbora kao vouk pokreta i zašto SAD moraju da nastave da „uvoze” ljude, pogotovo mlade i žene u fertilnom dobu života.

U poređenju sa svim ostalim rivalima, pre svih Kinom i Rusijom, Amerika je vitalnija i dinamičnija. Osim što ima geografsku prednost da se ne nalazi na evroazijskom prostoru, niko ni izbliza ne može da kontroliše mora i okeane kao SAD.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno je lansirao novu neoimperijalnu kovanicu „geografija srca“ umesto „turskog sveta“ najavljujući produbljivanje veza sa nekadašnjim carskim provincijama.

Erdogan je promenio krilaticu „turski svet“ u mnogo privlačniju i efektniju „geografija srca“ priznajući da danas postoje granice između turskog i drugih naroda sa kojima su sve do pre sto godina živeli zajedno, ali da „geografija srca“ ne poznaje te granice i da ona ide dalje povezujući ih ponovo.

U svim svojim važnim, geopolitičkim, govorima Erdogan ne zaboravlja nikada da pomene Balkan, kao deo nekadašnje osmanlijske imperije, to jest „geografije srca“. Sultan našeg doba potvrđuje da je njegov idol Abdulhamid II, najreakcionarniji vladar u Evropi XIX veka zajedno sa ruskim carem Aleksandrom III, inače omiljenom istorijskom ličnošću ruskog predsednika Vladimira Putina. Još jedna istorijska koincidencija koja ne obećava ništa dobro našem regionu. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

napada Hamasa na Izrael i početka rata na Bliskom istoku koji je u međuvremenu prerastao u otvoreni sukob između Izraela i Irana, kao i iranskih saveznika u regionu, od Hezbolaha i Hamasa do Huta i Hataib Hezbolaha, koji kontrolišu delove Libana, Jemena, Sirije i Iraka. 

Godinu dana od početka rata na Bliskom istoku svima je jasno da neće biti pobednika, ali i da će porazi aktera biti različiti i sa iznivelisanim posledicama. Najveći gubitnici su Palestinci i Iran, ali na dugi rok bi u tu grupu mogao da uđe i demokratski i, uslovno rečeno, proevropski Izrael. Demografski trendovi ne idu na ruku sekularnog, liberalnog, prozapadnog Izraela. U krugu od nekoliko decenija i par generacija, ako se nešto ne promeni drastično, ultraortodoksni i ultradesničarski Jevreji će postati prosta a zatim i apsolutna većina u Izraelu sa svim posledicama za tu državu i čitav region.

Pre 7. oktobra prošle godine terorističke i paramilitarne snage koje je povezao ili formirao bivši komandant pasdarana Kasem Sulejmani kontrolisale su Liban, Gazu, Jemen, Siriju i Irak i bile su omča o vratu Izraela i Saudijske Arabije. Danas su Hamas i Hezbolah obezglavljeni, Siriji je se serijom ciljanih atentata u Damasku stavljeno do znanja gde joj je mesto, Huti su pretrpeli velike gubitke u Jemenu i njihova dominantna pozicija je ugrožena a Irak je bure baruta. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se vraćamo Srbiji i njenoj poziciji na velikoj geopolitičkoj tabli, ali i odnosima sa EU, SAD, Rusijom, Turskom, Kinom. Objasnićemo zašto Zapad nema nameru da ruši Aleksandra Vučića, kao i zašto su političke promene nabolje u Srbiji svedene na teoriju.

Odgovorićemo i na pitanje zašto se Srbija naoružava i da li je zaista ugrožena kako to zvaničnici iz Beograda ponavljaju s vremena na vreme. Pokušaćemo da otkrijemo motive zbog kojih predsednik Vučić ne veruje u članstvo Srbije u EU kao i zbog čega kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da je na „pravoj strani“ istorije.

Serija poteza srpskih vlasti u poslednje vreme na međunarodnoj pozornici ukazuje na prozapadnu inklinaciju režima u Beogradu. Tu se pre svega misli na kupovinu francuskih „rafala“, glasanje u UN u korist Ukrajine, veliku vojnu, humanitarnu, energetsku i ekonomsku pomoć Kijevu (90 odsto pomoći koja stiže u Ukrajinu iz našeg regiona dolazi iz Srbije), kao i na odluku Beograda da eksploataciju litijuma veže za ključne evropske zemlje, ne samo Nemačku. Ruku na srce, u zapadnim prestonicama ima onih koji te poteze vide više kao Vučićevu taktiku za održavanje vlasti a manje kao strategiju usidravanja Srbije na Zapadu ili približavanja članstvu u EU.

Zapad neće rušiti Vučića jer su uvereni da bi mogao da dođe neko gori. Srbiji ne nedostaje stranaka, lidera i medija da bi smenili Vučića, Srbiji nedostaju, što bi rekao Leo Longanezi, slobodni ljudi, a oni se ne konvertuju u izbornim kampanjama sa nastupima na televizijama, mitinzima ili tekstovima u novinama, oni se odgajaju, neguju, obrazuju.

Leonardo da Vinči je još pre pola milenijuma zapazio da postoje tri tipa ljudi: oni koji vide, oni koji vide kad im drugi pokažu gde da gledaju i oni koji uopšte ne vide. Svi autoritarni vladari zaziru od ljudi koji vide, preferiraju one koji vide samo ono što im se pokaže, a najviše vole one koji ne vide.

Broj ljudi „koji vide“ u Srbiji se sveo na jednocifren procenat, oni koji vide kad im se pokaže gde da gledaju su pod stalnom unakrsnom vatrom propagandne režimske mašinerije, a oni koji ne vide su sve brojniji i zato je i ovo malo demokratije i slobode što je ostalo u opasnosti.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Prošlo je gotovo hiljadu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu i u ovoj epizodi smo stavili u fokus države koje se graniče sa dve bivše sovjetske republike. Ishod rata neće samo ostaviti posledice na Rusiju i Ukrajinu već i na sve okolne susede, od Finske, preko Poljske i Mađarske, do Rumunije, Moldavije i Gruzije.

Sve pomenute države ne samo što rade na limitiranju štete rata u komšiluku već i pokušavaju da maksimalno profitiraju iz nove geopolitičke stvarnosti. Finska je sa Švedskom ušla u NATO, Poljska je postala prvi kontinentalni saveznik SAD, Mađarska naplaćuje svako popuštanje oko Ukrajine u institucijama EU, Rumunija je od slepog creva postala stub jugoistočnog krila NATO-a i isposlovala dugo željeni ulazak u Šengenski prostor, Moldaviji su se iznenada otvorila vrata Evropske unije, a Gruzija je zahvaljujući zapadnim sankcijama prema Rusiji i dolasku ruskih preduzetnika doživela ekonomski procvat. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje da li Ilon Mask želi da promeni svet ili da pronađe način da postane besmrtan, da li želi da bude lider planetarne desnice ili samo, metaforički rečeno, veliki vezir Donalda Trampa.

Mask pripada grupi ljudi koji smatraju da imaju misiju na planeti koja ide dalje od njihovog poslovnog angažmana. Sam za sebe kaže da ne želi da bude cvet u vrtu već da bude baštovan koji će omogućiti da biljke cvetaju. Mask ne samo što veruje da može da promeni svet već ide i korak dalje ubeđen da je njegova misija da spase čovečanstvo jer ima viziju.

Među Maskovim biografima, inače sve popularnije zanimanje, raširena je teorija da Ilon ne želi toliko da zavlada svetom ili njegovim najnaprednijim delom koliko da postane prvo besmrtno stvorenje na planeti.

Svoju političku i poslovnu filozofiju Mask bazira na etici longtermizma. Reč je o nekoj vrsti moralne filozofije koja kao krunski moralni princip propagira uticanje na budućnost čovečanstva. Reč je o grani etičke teorije utilitarizma pomešane sa formama futurizma o kojoj su najviše pisali švedski filozof Nik Bostrom i australijski filozof Tobi Ord.

U par reči, njihova ideja je da treba maksimalizovati blagostanje tako da koristi imaju ne samo današnje već i buduće generacije ljudi. Na tom fonu su Maskovi poslovni poduhvati kolonizacije svemira i brige za budućnost čovečanstva koju moramo sada da osiguramo.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi ćemo se baviti ruskom invazijom na Ukrajinu, odnosima između dve zaraćene strane, ulozi drugih velikih sila u rusko-ukrajinskom ratu, pre svih SAD i Kine, mogućim scenarijima za okončanje sukoba i eventualnim pregovorima Moskve i Kijeve, najverovatnije po ustoličavanju novog predsednika ili predsednice SAD.

Ratna dejstva idu u dva pravca. S jedne strane se teži kao zauzimanju što boljih pozicija pred početak pregovora, a s druge, pogotovo ruske, igra se na kartu iscrpljivanja na srednji i dugi rok. Intenziviranje bombardovanja i uništavanja energetske i strateške infrastrukture Ukrajine deo je plana Kremlja da učini nepodnošljivom sledeću zimu za Ukrajince, bez struje i bez grejanja. Predstavljanje i najava upotrebe novih balističkih raketa “made in Ukraine” je pokušaj Kijeva da uspostavi ravnotežu straha i neku vrstu instrumenta odvraćanja prema Rusiji.

Koordinisani i masovni vazdušni napad na energetski sistem Ukrajine i bombardovanje Kijeva nisu impresionirali ruske jastrebove koji su od Putina očekivali snažniju i medijski efektniju odmazdu za upad ukrajinskih trupa na rusku teritoriju. U Kremlju su se zadovoljili, trenutno, demonstriranjem moći da mogu i dalje da pogode svaki deo Ukrajine, kao i napredovanjem u Donbasu.

Vlada u Kijevu, osim što je razvila nove balističke rakete, pokušava da izlobira u Vašingtonu dozvolu da može da upotrebi moćne ATACMS na teritoriji Rusije što bi moglo da utiče da na dalji tok rata i eventualno sedanje za pregovarački sto.

Indikativno je da je Kina mnogo direktnije i oštrije kritikovala ulazak ukrajinski trupa u oblast Kurska i posebno pomoć i podršku Zapada za taj korak Kijeva, nego što se ikada izjasnila o ruskoj agresiji na Ukrajinu.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIV izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom. Savezna Republika se nalazi u veoma delikatnom periodu. U septembru nas čekaju izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, odnosno na delu teritorije nekadašnjeg DDR-a, zemlja je sve dublje podeljena na zapadni i istočni deo, a Berlin izgleda ništa nije naučio iz iskustva sa Rusijom i pravi gotovo iste greške u odnosima sa Kinom.

Ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Alternativi za Nemačku i predviđaju dolazak na vlast ekstremno desničarske partije. Reč je o eventualnoj apsolutnoj novini jer je AfD pobeđivala samo na lokalnom nivou, dok je na pokrajinskom i saveznom, i pored dobrih rezultata, ostajala iza linije tzv. sanitarnog kordona, uspostavljenog od bivše kancelarke Angele Merkel i lidera socijaldemokrata.

Nemačka kao da ništa nije naučila iz ruskog slučaja odnosno nepouzdanosti diktatorskih režima. Kao što je Rusija, van svake ekonomske logike, napala Ukrajinu, tako i Kina može da krene u invaziju na Tajvan u sledećih nekoliko godina. Takva intervencija bi neizbežno vodila ka uvođenju sankcija prema Pekingu i recipročnog odgovora. Najveću cenu bi platile države i kompanije koje imaju kapilarne i duboke odnose sa Kinom.

Dakle, kao u slučaju sa Rusijom, Nemačka bi pretrpela najveću štetu, samo zato što njeni političari, privrednici i investitori ne žele da se pomire sa činjenicom da politika više ne sledi ekonomske interese. Naprotiv, ekonomija je postala instrument politike a Kina je primer par excellence. Sa Pekingom ne može da se posluje i igra na fer način, jer režim u Džongnanhaju koristi sve instrumente na raspolaganju, u prvom planu ekonomiju, da realizuje svoje geopolitičke ciljeve.

Nemačku čeka vrlo vruća politička jesen. Izbori u tri savezne nemačke države, Saksoniji i Tiringiji (1. septembra) i Brandenburgu (22. septembra), imaju mnogo veću specifičnu težinu nego prethodni jer su neka vrsta uvoda u dugu izbornu godinu koja će se okončati u septembru 2025. godine sa izborima za Bundestag.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U epizodi koja počinje bavimo se Saudijskom Arabijom, Iranom, Izraelom i prostorom između Persijskog zaliva, Kaspijskog jezera i Mediteranskog mora.

Ništa na Bliskom istoku ne treba uzimati zdravo za gotovo a još manje verovati da su odnosi "zakucani" u vremenu i prostoru. Posle Drugog svetskog rata dugo vremena je Egipat Gamala Abdel Nasera bio zemlja koja je nosila oreol najvećeg protivnika Zapada u muslimanskom i arapskom svetu. Iran i Saudijska Arabija bili su saveznici SAD, Palestinci su imali laičko rukovodstvo, dok je Egipat bio saveznik SSSR-a a Naser, posle pobede nad Velikom Britanijom, Francuskom i Izraelom 1956. godine u sukobu oko Sueckog kanala, najpopularniji lider među Arapima.

Saudijska kraljevska familija, kao čuvar svetih mesta islama, nije mogla da bude saveznik imperije u kojoj se negiralo postojanje Boga ali i njeno božansko pravo da vlada većim delom Arabijskog poluostrva.

Sovjetski Savez, odnosno Rusija, 1948. godine je mnogo više pomogla formiranju nove izraelske države nego Sjedinjene Američke Države, dok je Velika Britanija potajno pomagala i navijala za Palestince. Međutim, samo osam godina kasnije, tokom Suecke krize, Moskva je stala uz Egipat zapretivši svojim nuklearnim arsenalom Francuskoj i Velikoj Britaniji uz prećutno odobravanje Amerikanaca koji su želeli da stave tačku na kolonijalnu prošlost Pariza i Londona.

Poraz Egipta u Šestodnevnom ratu 1967. godine i Islamska revolucija u Iranu 1979. godine, promenili su karte na Bliskom istoku. Egipat se udaljio od sovjetskog bloka i približio se Vašingtonu, Iran je postao najveći neprijatelj SAD u regionu, a u Saudijskoj Arabiji su na šiitsku revoluciju u Iranu odgovorili još rigidnijim vehabizmom i finansiranjem medresa na kojima se propagirao srednjovekovni pustinjski islam. Nije slučajno da je Rijad rado i bogato finansirao mudžahedine u Avganistanu a da je teroristički napad na Ameriku 11. septembra 2001. godine bio u režiji državljana Saudijske Arabije.

U novoj blokovskoj podeli sveta u povoju već se jasno vide obrisi dvaju dominantnih blokova. Na tabli je ostalo još samo par, uslovno rečeno, važnih "swing state". Saudijska Arabija je jedna od njih. SAD i EU ne bi trebalo da je izgube zbog radikalnih ambijentalista, tražitelja pravde za Džamala Kašogija i onih koji veruju da su demokratija i ljudska prava i slobode neophodni recept za svaku zemlju. Vratila se u modu Ruzveltova opaska stara devedeset godina o postojanju značajne razlike između "našeg kopileta" i "njihovog kopileta" ili samo "kopileta".

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, atentatom na Donalda Trampa i tvrdoglavim odbijanjem Džoa Bajdena i članova njegove najuže familije da priznaju ono što je postalo očigledno: Bajden ne poseduje psihofizičke sposobnosti za državne poslove a kamoli da bude na čelu najmoćnije države na planeti.

Neuspeli atentat na Trampa neće promeniti istoriju Amerike i sveta. Tramp nije uzrok već posledica stanja u američkom društvu. On je samo doprineo da se proces ubrza i da se dve Amerike brže i dublje profiliraju. Američka istorija nas uči da atentatori vrlo brzo izlaze sa glavne scene, većina dva metra pod zemljom a poneko u psihijatrijskim klinikama zatvorenog tipa. Takođe, ako još uvek raspravljamo o motivima pokušaja ubistva Frenklina Ruzvelta 1933. godine i likvidacije Džona F. Kenedija 30 godina kasnije, lako je pretpostaviti da će oko Batlera ostati veo misterije koji će proizvoditi u industrijskim količinama teorije zavera.

Polarizacija biračkog tela u Americi dostigla je takve razmere da atentat na Trampa nije drastično promenio odnos snaga i povećao je minimalno Trampovu prednost u odnosu na Bajdena. Ipak, budući da se partija igra u sedam država (Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Arizona, Nevada, Severna Karolina i Džordžija) gde će o pobedniku odlučivati par desetina hiljada ili čak nekoliko hiljada glasova, Trampu je dovoljno da atentat promeni stav republikanaca koji su nameravali da ne izađu na izbore jer ih ne predstavlja a za demokrate ne mogu da glasaju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u L izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Evropskom unijom i Velikom Britanijom s namerom da dokučimo ko će vladati na dve strane Lamanša u sledećem periodu.

Okruženje je takvo da se čini da se vlast kotrlja Evropom i da će je uzeti onaj ko skupi hrabrosti da se sagne i uzme je (Dostojevski). Suverenisti i populisti po prirodi stvari su nadobudniji, glasniji i agresivniji, ali to ne znači ni da su harizmatični, ni jaki a ni hrabri.

Odlika nacionalista – to su u suštini suverenisti, populisti, patrioti koji, da parafraziramo Oskara Vajlda, nemaju petlju da sebe nazovu pravim imenom – jeste da traže “žrtvenog jarca”. Oni ne nude rešenja za probleme, oni traže krivca i uvek ga pronalaze u migrantima, strancima, manjinama, drugačijima. Drugim rečima, oni ljudima ne daju recept da bolje žive nego koga da mrze i okrive za sve vlastite nevolje.

Prvi put od nastanka Evropske unije u najvažnijim državama članicama dovedeni su u pitanje postulati na kojima ona počiva: pravna država, liberalna demokratija, građanin. Na političkoj pozornici Starog kontinenta ojačale su snage, posebno na ekstremnoj desnici, koje zagovaraju drugačiju EU: etatizam, neliberalna demokratija i narod.

Ekstremna desnica ne želi samo da promeni postojeće vlasti u državama članicama EU i u samoj Uniji, već da promeni sistem. U takvoj konstelaciji, izbori u Francuskoj su samo prva epizoda nečega što ćemo sve češće gledati: transformacija parlamentarnih izbora u referendume o liberalnoj demokratiji i ujedinjenoj Evropi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U Francuskoj su na programu prvi vanredni parlamentarni izbori u ovom veku. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, izlaznost birača na parlamentarnim izborima biće najveća od 1997. godine kada je, na opšte iznenađenje, pobedila Socijalistička partija Lionela Žospena. Predviđa se da će glasati dve trećine upisanih birača, gotovo 20 odsto više nego na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine. 

I bez rezultata istraživanja javnog mnjenja golim okom je vidljiva velika mobilizacija glasača. Međutim, velika izlaznost ne znači i promenu odnosa snaga u političkoj areni u odnosu na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna. Naprotiv, nije registrovana velika fluktuacija birača između različitih političkih ponuda.

Koalicija oko Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen data je na 36 odsto podrške u prvom krugu izbora, Novi narodni front (Nepokorena Francuska, socijalisti, komunisti i zeleni) nalazi se blizu 30 odsto, dok je Makronov savez malo iznad 20 odsto glasova. Ako bi prebrojavanje glasova potvrdilo rezultate izbornih anketa, u Narodnoj skupštini ne bismo imali nijednu formaciju sa apsolutnom većinom. 

Normalizacija ili “melonizacija” Nacionalnog okupljanja nije postigla željene rezultate. U samom Parizu ali i u EU širi se strah da bi Francuska sa Žordanom Bardelom u ulozi premijera-marionete u rukama Le Penove bila evropska verzija britanske vlade sa Liz Tras na adresi Downing street 10. Signali sa berzi, iz poslovno-bankarskog ambijenta, uz porast razlike u kamatama na državne obveznice Francuske u odnosu na nemačke već su prerasli u alarm. 

Umerene i upakovane izjave Le Penove i Bardele, uz javno odustajanje od kontroverznih datih obećanja vezanih za NATO i odbrambenu politiku, EU i evro, ekonomsku i penzionu politiku, nisu umirili finansijska tržišta ali su, zasada, sprečili paniku.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Izbori za Evropski parlament su završeni, počinje borba za top funkcije u institucijama Evropske unije. U ovoj epizodi ćemo pričati, osim o izbornim rezultatima u državama članicama EU, i o situaciji u dve istočnoevropske države: Mađarskoj i Slovačkoj.

Proevropske snage su i dalje većina u EP, ali je srce Evrope pod velikim stresom. Nije samo motor EU, Francuska i Nemačka, u kvaru već i njeno tvrdo jezgro. Ekstremna i tvrda desnica su pobedile ili ostvarile najbolje istorijske rezultate ne samo u Petoj republici i Saveznoj Republici nego i u Italiji, Holandiji, Belgiji kao i u Austriji (nije među osnivačima EU, ali se uvek podrazumeva kao deo tzv. Kerneuropa).

Izuzetak su zemlje koje izlaze na Baltičko more gde se beleži uspon partija levog centra, mada treba reći da su španski socijalisti Pedra Sančeza, italijanske demokrate Eli Šlajn i pre svega francuski socijalisti Rafaela Gliksmana ostvarili zapažene rezultate. Španska i italijanska levica su pokazale veliku otpornost a posle deset sušnih godina francuska levica je ponovo ozbiljna politička snaga.

Generalno gledano pobednici na tek održanim izborima za Evropski parlament su tri žene i jedan muškarac: Ursula fon der Lajen, Đorđa Meloni, Marin Le Pen i Donald Tusk. Najveći gubitnici su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i zeleni koji nisu iskoristili prethodnih pet godina da naprave novi kvalitativan skok, naprotiv, čini se da su izgubili zlatnu priliku koju su imali.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ova epizoda je posvećena prijateljstvu Rusije i Kine bez granica, kako ga definišu u Moskvi i Pekingu. Naravno, dobri odnosi između Kremlja i Džongnanhaja i te kako imaju svoje limite, ali je činjenica da nisu bili nikada tako dobri od kada su se dva naroda srela u Sibiru pre četiri veka.

Kao i svako “prijateljstvo” među državama, i ovo se više bazira na postojanju zajedničkih neprijatelja i delimičnom poklapanju geopolitičkih interesa a manje na iskrenim osećanjima, ako o njima uopšte možemo govoriti u međunarodnim odnosima.

Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili srednjovekovnim rečnikom iskazano vazale. Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu, u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo pitanjem Sjedinjenih Američkih Država. Vodeća planetarna imperija prolazi kroz duboku unutrašnju krizu, podeljena na liberalnu obalu (istočnu i zapadnu) na jednoj strani, i konzervativnu unutrašnjost (Srednji istok i Srednji zapad). Na međunarodnom planu, Vašington, svestan da ne može da upravlja celim svetom, u hodu, traži pravu dimenziju svoje sfere uticaja na planeti.

Najveći problem Amerike je sama Amerika. Nalazi se u tranzicionoj fazi u kojoj mora da odluči kojim putem će krenuti. Globalizacija je doživela krah. To ne znači automatski da ćemo ući u vrtoglavi proces deglobalizacije koju mnogi nazivaju balkanizacijom, ali primorava SAD da kreiraju novu geostrategiju.

Kada je pao Berlinski zid, umesto da se zadovolje pobedom, Amerikanci su pomislili da je moguće kreirati ceo svet po svojoj slici i prilici kroz globalizaciju i širenje kapitalizma, liberalizma i demokratije. Učinili su klasičnu grešku imperijalnih sila: napravili su duži korak nego što su mogli i nego što je trebalo, umišljajući da mogu da upravljaju celim svetom. Nisu imali dalekovidost svojih predaka da se pobrinu da SSSR preživi, kao što su to uradili sa Meksikom vek i po ranije.

Vašington je opijen uspehom u Evropi i u par azijskih zemalja, pre svega u Japanu, Južnoj Koreji i Tajvanu, pomislio da je ideja individualizma, kapitalizma i demokratije toliko superiorna da će se i ostatak sveta preobratiti, pristajući da se odrekne kolektivnog, nacionalnog, identitetskog u korist individualizma, liberalizma i ekonomskog načina razmišljanja.

Pratite Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim striming platformama #georeport #velikeprice #zeljkopantelic

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLV izdanje Georeporta na sajtu Velikih priča. U prošloj epizodi smo se bavili Srbijom i Kosovom a sada širimo pogled na Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku i Severnu Makedoniju, kao i na ulogu koju Hrvatska može da odigra u ovom momentu.

Vlada Andreja Plenkovića ako bude reagovala instinktivno, kratkovido i pre svega nacionalistički na Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Skupštini Crne Gore dovešće u pitanje ubrzanje evropskih integracija Podgorice. Paradoksalno, Zagreb bi na taj način uradio upravo ono što odgovora zvaničnom Beogradu i političkim snagama u Crnoj Gori koje bi da uspore ili čak zaustave put Podgorice ka Briselu.

Ipak, prema našim informacijama, Zagreb neće preduzeti oštre mere u bliskoj budućnosti, ali će iskoristiti prvu povoljnu priliku da Podgorica plati na ćupriji ono što nije na mostu.

Veliko je pitanje kojim će putem krenuti nova vlada Severne Makedonije Hristijana Mickoskog, da li će se opredeliti za evropski put ili će se optirati za trojni savez sa Beogradom i Budimpeštom, odnosno predsednikom Vučićem i premijerom Orbanom, uz namigivanje Pekinga i Moskve.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je mnogo bliži bankrotu svog entiteta nego nezavisnosti. Čini se da što je Republika Srpska dalje od secesije, to je Dodik glasniji u otvorenim ili prikrivenim separatističkim izjavama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se vraćamo analizi srpske spoljne politike u svetlu serije događaja koji su se verifikovali u poslednjih par meseci.

Kao što se dogodilo puno puta u skorijoj istoriji Srbije, zvanični Beograd ponovo ne propušta priliku da propusti priliku ili još gore da krene suprotnim smerom u odnosu na EU i svoje komšije na Zapadnom Balkanu. U poslednjih šest meseci je došlo do velikih promena u samoj EU i njenom pristupu prema proširenju koje neće biti promenjeno bez obzira na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna.

Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne veruje da će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU pre Ukrajine je mnogo više izraz ličnih želja i njegovog okruženja nego što je realna ocena trenutnih okolnosti. EU sada radi ozbiljno na politici proširenja što se najbolje vidi kroz odluke da se počnu pregovori sa Bosnom i Hercegovinom o članstvu u EU i, pre svega, da se put Crne Gore u EU maskimalno ubrza. Plus formiranje Reginalno ekonomkso tržište i rešenost da se na Zapadni Balkan upumpa sveži novac za infrastrukturu i u strateške sektore s ciljem povećavanja bruto društvenog proizvoda i poboljšanja standarda građana.

Takođe, u EU počinje da poprima snagu i ideja da se formira klub od tri zapadnobalkanske države koje su već članice NATO – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija i da se zajedno “guraju” ka vratima EU. Za zvanični Beograd, Crna Gora u EU je noćna mora a ulazak Skoplja i Tirane, zajedno sa Podgoricom, je totalni košmar jer bi pokazali svu promašenost srpske spoljne politike na tzv. četiri stuba i opstruisanja evropskog puta Srbije.

Dok je Crna Gora počela da pravi velike korake ka članstvu u EU, u Srbiji su se ređali, kao na traci, obeshrabrujućih događaja i negativni signali. Počelo se sa Banjskom, nastavilo se sa izborima, problemima u vladavini prava, vulgarnim napadima bivše premijerke Ane Brnabić na Nemačku. Posebno je bila kontraproduktivna  javno izneta spekulacija da je Nemačka pripremala Majdan 2 u Srbiji i da je Beograd tu informaciju dobio od Rusa. Usledila je donkihotovska borba protiv donošenja pravno neobavezujuće rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija, u kojoj se ne pominju ni Srbi, ni Srbija a ni Republika Srpska a kamoli da su Srbi genocidan narod. Agresivan i neadekvatni rečnik srpskih zvaničnika u Njujorku i na drugim adresama su ponovo orjentisali simpatije prema kosovskoj strani, prvenstveno kao reakciju na političku strategiju Srbije a ne zato što smatraju da je kosovska strana u pravu.

U Savetu Evrope se formiralo nekoliko blokova oko člnastva Kosova u toj organizaciji. Velika Britanija predvodi grupu zemalja koje žele da Kosovo bude što pre primljeno u Savet Evrope. Francuska, Nemačka i Italija su formirale grupu koja uslovljava prijem Kosova sa jasnim i nepovratnim potezima ka stvaranju Zajednice srpskih opština. Dakle, nije uslov da Zajednica srpskih opština bude uspostavljena već da budu donete odluke koje će proces stvaranja te Zajednice učiniti ireverzibilnim. Njima su se pridružili i druge zemlje koje su donedavno imale poziciju da treba primiti Kosovo kako bi se poslala poruka Srbiji, sada i one zbog kontraproduktivnih poteza Kurtija na Kosovu i u Severnoj Makedoniji podržavaju poziciju Berlina, Pariza i Rima.

Vremenska koincidencija ubacivanja Ohridskog sporazuma u pregovaračko poglavlje 35 sa Srbijom sa glasanjima o članstvu Kosova u Savetu Evrope naveli su pojedine krugove da dovedu u vezu dva događaja. Međutim, u pitanju su dva odvojena procesa. Ohridski sporazum je trebalo da bude ubačen u 35. poglavlje mnogo ranije, ali je komesar za proširenje Varhelji uspešno opstruisao gotovo devet meseci njegovo ubacivanje. Tek kada je predednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen snažno intervenisala Varhelji je konačno uradio svoj deo posla.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi nastavljamo da se bavimo spoljnom politikom Srbije, kao i relacijama Beograda sa Briselom, Berlinom ali i Kvintom.

U EU institucijama i državama članicama NATO-a u dobroj meri se slažu da Beograd na kratki rok neće dramatično pogoršati svoju aktuelnu poziciju ako nastavi da igra na četiri stola, ali u krugu od pet do deset godina, Srbija će postati slepo crevo Starog kontinenta, izolovana i zaboravljena, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze za građane nekadašnje najveće jugoslovenske republike.

Velika šansa koju bi Srbija trebalo a i morala bi da iskoristi za povratak na evropski kolosek jeste novi Fond za rast Zapadnog Balkana iz koga će moći da se povlače milijarde evra samo ako je spoljna politika usaglašena sa EU. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Srbijom, prostorom bivše Jugoslavije, procesom evropskih integracija, uticajem i ulogom Ruske Federacije u našem regionu. Takođe, pokušaćemo da objasnimo zašto se predsednik Srbije Aleksandar Vučić oseća kao da je u zamci ili u ćorsokaku, odnosno kakav je bilans njegove 12-godišnje vladavine.

Kao što Slobodan Milošević nije dobro razumeo domet i epohalnost pada Berlinskog zida, tako ni Vučić nije ukapirao razmere i dubinu promena koje su nastale na Starom kontinentu sa ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Srbija je Miloševićevu, upadljivo izraženu, vlastoljubivost i paranoju, platila izolacijom zemlje koja je trajala čitavu poslednju deceniju 20. veka, bombardovanjem i gubitkom Kosova. Vučić još uvek može da se vrati sa pogrešnog puta ili, ako hoćete, da se prebaci na ispravni kolosek.

Ako to ne bude uradio, Srbija će ponovo biti izložena izolaciji, teškim ekonomskim posledicama i odlivu najpametnijih, radno sposobnih i građanki Srbije koje se nalaze u fertilnom dobu, što će dovesti u pitanje i opstanak Srba, kao naroda, na dugi rok u zapadnobalkanskom regionu.

Istini za volju, predsednik Srbije još uvek može da koriguje maršrutu srpskog broda, ali neće to moći da učini ako napravi stratešku grešku u izboru glavnog saveznika i pokrovitelja. Njegova nervoza i nesigurnost su plod utiska gubljenja tla pod nogama jer su svi postulati na kojima je počivala politika zvaničnog Beograda dovedeni u pitanje.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XL izdanje Georeporta na sajtu Velike priče.U ovoj epizodi se bavimo Iranom. Klerikalni islamski režim u Teheranu se nalazi u veoma neobičnoj poziciji: na spoljnom planu Iran je imao više nego uspešnu 2023. godinu i početak 2024. ali je na unutrašnjem planu doživeo nekoliko ozbiljnih poraza, ili bolje rečeno upozorenje, uključujući i veoma nisku izlaznost na izborima prvog dana marta.

Islamski režim je morao da drži otvorena biračka mesta duže od predviđenog vremana kako bi prebacili 40 odsto izlasnosti. I pored toga nisu uspeli da izbegnu obaranje negativnog rekorda. Razlog slabog odziva birača bio je vrlo jednostavan: Ajatolah Ali Hamnej i njegove mule su odredili da Iranci biraju između lošeg, goreg i zlog. Odnosno između islamskih fanatika, islamskih radikala i islamskih konzervativaca.

Iransko društvo se sve više polarizuje na sledbenike Islamske revolucije i oponente koji bi želeli da Iran bude više Persija a manje Islamska Republika. Takođe, unutar vladajuće elite sprema se velika generacijska smena jer sa životne scene odlaze nosioci spomenice Homeinijeve revolucije iz 1979. godine. Potencijalno veliki problem je što je odlazeća generacija bila mnogo obazrivija, odgovornija i vodila je računa o taktici i strategiji, kao i koštanju povučenih poteza. Dolazeća vladajuća vrhuška odgajena u grudima Iranske revolucionarne garde (pasdarana) mnogo je beskrupuloznija, agresivnija, neodgovornija i ambicioznija.

U poslednje vreme, režim u Teheranu počeo je da miksuje islamski, nacionalni i imperijalni narativ kako bi oduzeo što je moguće veći prostor oponentima vlasti sa jasnim ciljem da ih svede isključivo na zapadno orijentisane ili proamerički nastrojene građane. Sa takvom etiketom u Iranu koji je gotovo pola veka prožet kampanjom protiv Zapada i SAD nemate mnogo šansi da postanete opasnost za vlast, tim pre što na Zapadu niko ne želi ili ne može da pomogne građanima Irana koji bi želeli drugačiju budućnost za svoju zemlju.

Gledajte i slušajte Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim audio platformama

#iran #podcast #velikeprice #georeport

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXIX epizodu Georeporta na Velikim pričama. U ovom izdanju tema je Aleksej Navaljni i kuda ide Rusija posle njegovog ubistva.

Postoje male šanse, matematičari bi rekli teorijske, da ubistvo Navaljnog promeni nešto u ruskoj politici a kamoli da pokrene široke narodne mase i dovede do promena. Par hiljada ljudi okupljenih na sahrani Navaljnog u Moskvi govori da su medijski mrak i strah gotovo podjednako veliki i paralizujući. Smrt Navaljnog bi mogla da uđe u istoriju kao momenat u kojem je Ruska Federacija prešla „Rubikon" od autoritarne u totalitarnu državu.

Put u pakao je često popločan najboljim željama. Osobe koje su u najboljoj veri otvorile pregovore za razmenu Navaljnog za Vadima Krasikova – profesionalnog ubicu ruskih tajnih službi, osuđenog na doživotni zatvor u Nemačkoj zbog likvidacije Zelimhana Hangošvilija, lidera čečenskih separatista sa gruzijskim pasošem – nisu imale dobru procenu.

Rusija pokušava da menja svoje vladare samo kada izgubi ratove ili kada oni pokažu slabosti. U prvom slučaju se događaju revolucije, u drugom dvorske ili zakulisne spletke. Putin još uvek nije izgubio rat, a teško da će pokazati slabost, što je na svojoj koži iskusio i pokojni Prigožin i svi oni koji su podržali prošlogodišnji marš vagnerovaca ka Moskvi.

Pratite Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim audio platformama.

#zeljkopantelic #velikeprice #georeport #podcast

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi pričamo o posledicama ruske invazije na Ukrajinu. Pre nego što krenemo u analizu, neophodno je podvući da u rusko-ukrajinskom ratu tačno znamo ko je ko: Rusija je agresor, Ukrajina je žrtva. Ako, hipotetički, Kremlj sutra odluči da zaustavi invaziju i povuče vojsku, rat prestaje istog dana. Ako Ukrajina prestane da se bori, potpisuje svoj kraj.

Drugim rečima, poraz Moskve platio bi Putinov režim, budući da je pravilo da se režimi u Rusiji menjaju nakon velikih i bolnih ratnih poraza. Poraz Kijeva bi imao nesagledive posledice ne samo za ukrajinsku državu i Ukrajince, već i za celu Evropu, počev od pribaltičkih republika koje bi se našle prve na udaru oživljenog ruskog imperijalizma.

Nije isključeno ni da bi Moldavija mogla da bude uvučena u novi rat preko Pridnjestrovlja, baš kao što treba biti oprezan i sa relativno velikim brojem „korisnih idiota“ među Srbima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori koji bi mogli da žrtvuju Srbe kao narod i Srbiju kao državu da bi izvršili naređenja iz Kremlja i doprineli ostvarenju ruskih ciljeva u regionu.

Srbija je jedna od kolateralnih šteta ruske invazije na Ukrajinu sa negativnom perspektivom da postane velika žrtva. S jedne strane put Beograda ka članstvu u EU u poslednje dve godine nije blokiran zbog Kosova već zbog odnosa srpskih vlasti prema ruskoj agresiji na Ukrajinu. U EU postoji veoma brojan i tvrd blok država članica koje neće dozvoliti napredak Srbije sve dok ne bude uskladila svoju politiku prema Rusiji sa ostalim evropskim zemljama.

Na drugoj strani, predsednik Aleksandar Vučić, šta god mislili o njemu, nije ruski čovek, ali je dozvolio Kremlju, zbog političkih kalkulacija i utvrđivanja vlasti, da uđe, ili da se učvrsti, u veoma senzibilne strukture bezbednosnog, ekonomskog, energetskog i medijskog sistema u Srbiji. Dok proruska propaganda širi narativ protiv EU i SAD optužujući ih da žele da promene vlast u Beogradu, u suštini najveća opasnost za Vučića dolazi upravo iz Moskve.

Kako reče bivši komesar za proširenje EU Oli Ren pre petnaestak godina upozoravajući tadašnju vlast u Beogradu: u zagrljaju medveda je toplo, ali možete lako da budete ugušeni od njegove ljubavi.

Gledajte i slušajte podkast Georeport Željka Pantelića na YouTube, Spotify i svim audio platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXVII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi su nam u fokusu Sjedinjene Američke Države. Ne samo predizborna kampanja i duel Donalda Trampa i Džoa Bajdena, već i uzroci previranja u američkom društvu kao i Teksas, „država usamljene zvezde“ koja bi mogla da odigra veoma važnu ulogu kao usmeritelj američke istorije.

Donald Tramp je žedan osvete. Želja da vrati milo za drago svojim političkim protivnicima i onima koje smatra izdajnicima u vlastitim redovima toliko je jaka da deluje kao supersonično pogonsko gorivo, ali istovremeno zamagljuje rasuđivanje republikanskog kandidata za nominaciju na predsedničkim izborima. Trampov delirijum se video i kroz deljenje na društvenim mrežama videa u kojem se tvrdi da je njujorški tajkun izabran od Boga da vodi SAD i da je sa njegovim rođenjem počela božanska misija na planeti.

Propaganda lidera republikanaca i njemu naklonjenih medija i javnih ličnosti, poput Karlsona Takera, bila je toliko uspešna da danas više od 80 odsto Trampovih birača veruje da 6. januara 2021. godine nije bilo nasilja, a čak svaki treći je uveren da je sve organizovao FBI kako bi optužio Trampa za pobunu i onemogućio mu da se bavi politikom.

Pratite Georeport Željka Pantelića na Spotify i svim striming platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXVI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom i krizom kroz koju prolazi najvažnija zemlja na Starom kontinentu. Od sudbine Berlina zavisi veliki deo Evrope, uključujući i Beograd. Kada se Nemačka nakašlje, Srbija ali i druge zemlje u našem okruženju dobiju temperaturu ili čak grip.

Uspon ekstremne desnice u Nemačkoj ima specifičnu težinu. Nije isto kada Marin Le Pen sa Nacionalnim okupljanjem uživa podršku četvrtine Francuza ili kada Đorđa Meloni osvoji vlast u Italiji. Ako je francuski nacionalizam teatralan, italijanski parodičan, španski folklorističan, engleski uštogljen, a ruski, kao i srpski, često precenjen, nemački nacionalizam je toliko metodičan da uključuje alarm za uzbunu.

U Nemačkoj svaki uspon radikalnog nacionalizma budi duhove prošlosti više nego bilo gde, tim pre kada je obojen klasičnim tonovima antisemitizma, ksenofobije, šovinizma, negacionizma, nostalgijom za nacističkim vremenima i krcat rečnikom i idejama sa nacionalsocijalističkom podlogom.

Evropska unija je bez problema preživela dolazak Melonijeve na vlast u Italiji, verovatno će svariti i ulazak Marin Le Pen u Jelisejsku palatu (ako se on dogodi), ali je gotovo sigurno da neće ostati na nogama ako u Berlinu na mesto kancelara dođe lider AfD-a, pa makar to bila i Alis Vajdel, najmanje problematična ličnost među “alternativcima”.

Nakon tri decenije nemačke renesanse, sa veoma malobrojnim zastojima i limitiranim padovima, Berlin mora da pronađe svoju novu ulogu u Evropi i svetu i pre svega mora sebe da rebrendira da bi ponovo bio lokomotiva Starog kontinenta. Bivša kancelarka Angela Merkel uspešno je “mumifikovala” najbolji od mogućih svetova za Nemce u kojem su im Amerikanci garantovali bezbednost, Rusi prodavali energente po jeftinoj ceni, Kina bila prvi trgovinski partner a EU tržište i svojevrsni avatar nemačke političke meke moći.

Tog sveta više nema i potrebno je kreirati novi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXV izdanje Georeporta na Velikim pričama.

U distopijskom romanu nobelovca Sinklera Luisa “It Can’t Happen Here”, objavljenom 1935. godine piše doslovce: “Kada dođe u Ameriku, fašizam će biti zaogrnut u nacionalnu zastavu i sa krstom u ruci”.  Rečenica jednog od najpoznatijih stvaralaca tzv. izgubgljene generacije zvuči proročki jer hirurški precizno oslikava ne samo Ameriku koja je porodila Donalda Tramp, već i gotovo sve evrorpske zemlje u kojima su na površinu isplivale autoproklamovane patriote.  

Hajde da vidimo kako stvari stoje u zemlji u kojoj je fašizam nastao i gde je ponovo glavni argument, baš kao što su to naglasila dvojica italijanskih komičara Luka i Paolo konstatujući da italijanska levica nema drugi argument osim “Meloni fašista”. 

Umberto Eko je u svom eseju “Večni fašizam” detektovao sve atavizme Musolinijeve ideologoije koji su ostali dobro ukorenjeni u delu italijanskog društva.  

Gledajte i slušajte podkast "Georeport" Željka Pantelića na svim audio platformama i YouTube.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXIV izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Crnom Gorom i time kako se njena istorija koristi u političke i identitetske svrhe.

U nekadašnjoj najmanjoj jugoslovenskoj republici u jednom delu društva pustila je veoma duboko korenje ideja da treba kreirati novu istoriju i prilagoditi je političkim potrebama Crne Gore kakvu je zamislio bivši režim DPS-a.

Nova istoriografija bazirana je na crnogorstvu kao antitezi srpstva, još iz perioda srednjeg veka, i na kontrapoziciji Crnogoraca i Srba, odnosno da Crna Gora i Crnogorci nemaju većeg neprijatelja od Srbije i Srba, ne u novijoj povesti već odvajkada.

Od crnogorskih prezentera istorije radikalnije su samo njihove srpske kolege koje su jednako jednosmerne u negiranju ili osporavanju Crnogoraca kao zasebne nacije i promovisanju cilja da Crna Gora postane deo njihovog "srpskog sveta".

Inače, ta kovanica "srpski svet" – koju u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj izgovaraju maliciozno na ekavici, kao da "srpski svijet" znači nešto drugo na ijekavici – nije ništa drugo do tragikomično kopiranje tragikomičnog kopiranja.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. Na današnjem meniju je Katar, minijaturni bogati islamski emirat u Persijskom zalivu sa ambicijom da utiče na sudbinu ne samo muslimanskog sveta već i čitave planete.

Katar je klasičan primer diktatorskih režima na planeti koji koriste progres, moderne tehnologije i ogromne svote novca na raspolaganju da bi zaustavili civilizacijski napredak u smeru kreiranja pravnih država koje poštuju ljudska prava i slobode građana. Dobri poznavaoci ga čak apostrofiraju kao "Singapur sa minaretima".

"Njujork tajms" i britanski "Tajms" su u nekoliko navrata iznosili dokaze kako je Katar korumpirao čelnike FIFA da bi dobio organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu i kako finansira terorističke formacije poput Hamasa i one koje deluju u Siriji i Libiji ili organizacije koje šire politički islam kao Muslimanska braća, ne samo u arapskim zemljama već i u Evropi. Katar je, barem prema navodima Jigala Karmona, bivšeg savetnika Jicaka Rabina i pukovnika u penziji izraelske vojne obaveštajne službe, korumpirao čak i izraelskog premijera Netanjahua.

Prema Karmonovom svedočanstvu Netanjahu je dobio iz Dohe barem 65 miliona dolara za finansiranje svoje poslednje dve izborne kampanje.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXX izdanje Georeporta. U ovoj epizodi ćemo se baviti likom i delom Viktora Orbana, mađarskog premijera koji je ponovo u centru pažnje budući da od njegovog zelenog svetla zavisi da li će Ukrajina i Moldavija početi pregovore o članstvu u EU, da li će Ukrajina dobiti finansijsku pomoć od EU, da li će pregovaračko poglavlje 35 Srbije sa EU ući kao sastavni deo Ohridski sporazum i serija drugih senzibilnih odluka za Uniju. 

Viktor Orban je formalno premijer Mađarske, ali vlada gotovo kao feudalni monarh. Kontroliše sve nevralgične sektore društva koji su u kmetovskom položaju: mediji, policija, službe, vojska, sudstvo, zdravstvo, univerzitet, škole, kulturne ustanove i delovi opozicije. U Mađarskoj nije moguće doneti nijednu odluku bez prethodnog konsultovanja i Orbanovog odobrenja, uključujući i brojne slučajeve kada to ne ulazi u opseg njegovih premijerskih nadležnosti. 

Mađarski premijer je realizovao svoje proročanstvo pre nego što se vratio na vlast 2010. godine: "Moramo da pobedimo samo jednom, posle ćemo samo da potvrđujemo pobedu". Slaba je uteha i za Jožefa Debrecenija, autora Orbanove biografije, što se pokazalo da je bio u pravu upozoravajući svoje zemljake pre 11 godina:"Kada bude imao većinu za donošenje ustavnih zakona, iskoristiće je da od svoje vlasti napravi neosvojivu trvrđavu". 

Sluštajte i gledajte podcast "Georeport" na portalu Velike priče, YouTube, Spotify i svim drugim striming platformama.

0:00 Uvod

3:14 Kako izgleda Orbanov režim?

6:49 Političko preobraćenje Orbana

9:46 Zašto Orban pobeđuje na izborima?

12:48 Novi napad na nezavisne medije

15:00 Decembar Mađarske u EU

17:48 Zloupotreba evropskih pravila

19:24 Orban u izolaciji

20:40 Od najbolje evropske udavače do usamljenosti

23:13 Mađarska, svetionik evropskih suverenista

26:39 Mađarsko predsedavanje EU

27:53 Orban i Višegradska grupa

30:42 Orban i Putin

33:13 Pozajmica Miloševićeve krilatice

34:49 Koreni mađarskog nacionalizma

36:24 Veza između Trijanona i država sa mađarskom manjinom koje ne priznaju Kosovo

40:57 Zaštitnik hrišćanstva sui generis

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXIX izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U poslednjih par nedelja priča se mnogo o Napoleonu, prvenstveno zbog filma Ridlija Skota koji je izazvao brojne polemike i reakcije. Generalno, britanski režiser nije uspeo da izađe iz klišea koji su nametnuli britanski istoričari.

Na sreću Napoleonovih poštovalaca, film nije tako dobro napravljen da bi ostao upamćen. Za godinu dana, a pogotovo deset ili 50, malo ko će ga gledati i neće uticati na kreiranje mišljenja budućih generacija o Napoleonu. U našem dobu za kreiranje stava o nekom periodu ili nekoj ličnosti mnogo je efikasnije napraviti dobar i gledljiv film nego napisati deset knjiga ili uraditi seriju naučnih radova ili dokumentaraca.

Ako ikome pristaje Njegoševa "blago onome ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi", onda je to Napoleon Bonaparta. Ko bi mogao da se pohvali da su ga opevali i oplakali najveći nemački pesnici Johan Volfgang Gete i Hajnrih Hajne, prvi među engleskim poetama Džordž Gordon Bajron, gromade među Rusima Aleksandar Puškin i Mihail Ljermontov, otac moderne italijanske književnosti Alesandro Manconi.

Sa istorijske distance moglo bi se zaključiti da niko nije bio tako blizu ostvarenja sna o Sjedinjenim Evropskim Državama kao Napoleon. Štaviše, neko bi ga mogao smatrati i praocem federalne EU. Mnogo pre očeva moderne EU, Roberta Šumana, Žana Monea i Altijera Spinelija, Napoleon je imao viziju ujedinjene Evrope u kojoj bi postojala jedinstvena administrativna struktura, sa zajedničkom monetom, pravosuđem.

#georeport #velikeprice #napoleon #napoleon2023

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXVIII izdanje Georeporta. U ovoj epizodi je u fokusu pitanje da li je moguć novi planetarni sukob i da li je papa Franja bio u pravu kada je još 2014. godine rekao da je treći svetski rat počeo a da mi to nismo primetili jer je sastavljen od mirijade razbacanih ratova po planeti.

Treći svetski rat nije nešto što će se dogoditi sutra. Još uvek je moguće zaustaviti trku u sunovrat, ali je već prilično alarmantno što se priča o planetarnom sukobu i što nuklearni rat više ne deluje dovoljno odvraćajuće i užasavajuće kao pre deset ili dvadeset godina. Previše ljudi, pogotovo onih koji odlučuju o sudbini sveta, prenebregava upozorenje Alberta Ajnštajna: "Ne znam kako će se i kojim oružjem voditi treći svetski rat, ali mogu da vam kažem šta će se od oružja koristiti u četvrtom: motke i kamenje."

Pojedini istorijski događaji mogu da dovedu do nepredviđenog ubrzanja koje može sve da nas odvede u neizvesnost novog planetarnog sukoba. Invazija Rusije na Ukrajinu to nije bila, napad Hamasa na Izrael i odgovor Jerusalima nije, ali bi napad Kine na Tajvan to bio. U Vašingtonu procenjuju da bi Peking na srednji rok mogao da bude spreman za invaziju na Tajvan, ali da nije isključeno da se to dogodi i ranije ako doživotni predsednik Kine Si Đinping proceni da su se uslovi stekli za napad na Formozu.

Susreti i samiti kao što je bio prethodni u San Francisku, služe za kupovinu vremena, odnosno SAD i Kina pokušavaju da zauzmu što bolju poziciju i da što spremniji dočekaju neizbežni sudar, koji ne mora nužno da se završi i planetarnim ratom.

Treći svetski rat, ako ga bude, biće vođen na morima i okeanima, zato je temperatura u moreuzima i na strateškim prolazima ta koja nam može dati najbolji odgovor da li smo blizu novog planetarnog sukoba ili ne. Rat u Ukrajini ili rat Izraela i Hamasa, sami po sebi ne mogu da proizvedu treći svetski rat, ali mogu da motivišu Kinu da iskoristi zauzetost i moguću iscrpljenost SAD u oba ratna teatra da napadne Tajvan i ugrozi američku talasokratiju.

Gledajte i slušajte podcast "Pantelićev Georeport" na YouTube i svim striming platformama

#velikeprice #podcast #georeport #geopolitika

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sve je manje Jevreja u Evropi. Pre Drugog svetskog rata 10 miliona Jevreja je živelo u Evropi od 17 miliona koliko ih je ukupno bilo na planeti. Praktično troje od petoro Jevreja bili su državljani jedne od evropskih zemalja. Danas je na Starom kontinentu manje od milion i po Jevreja i tek svaki deseti Jevrejin živi u Evropi. U poslednjih 25 godina u kojima smo u zapadnoj Evropi bili svedoci dolaska miliona i miliona emigranata, 700.000 Jevreja je zauvek napustilo svoje vekovne otadžbine na našem kontinentu i otišli su u Izrael, SAD i Kanadu. Rečju, u Evropi je sve manje Jevreja a sve više antisemitizma.

Dvadeset vekova proganjanja Jevreja, stoleća pogroma, šest miliona likvidiranih u Drugom svetskom ratu, nisu dovoljni da zasite sejače antisemitizma, nekada hrišćane, naciste i komuniste i na kraju islamiste, radikalnu, salonsku i pseudoprogresivnu levicu i naravno ekstremnu desnicu.

Radikalni levičari, ekstremni desničari i politički islam su veoma opasno i lako upotrebljivo oružje protivnika zapadnih društava, bez obzira na to da li se radi o Americi ili o Evropi. Njihova sinergija pokazana poslednjih dana širom planete trebalo bi da deluje kao veliki alarm na evropskom i američkom kontinentu. Viče se protiv Izraela i Jevreja a misli se na Zapad i njegove vrednosti.

Nije svima u Evropi jasno zašto je palestinsko pitanje toliko bitno, pogotovo onima koji žive u Evropi i koji su pobegli od zla koje predstavljaju Hamas, Hezbolah, Islamski džihad, Isis, diktatorski režim. Odgovor je jednostavan, ako pratite par dana pojedine medije, posebno one finansirane iz Persijskog zaliva, shvatićete da oni izveštavaju gotovo na isti način kao što to rade mediji pod kontrolom Kremlja, i slika će vam se razbistriti.

Antizapadni blok na liniji Peking, Moskva, Teheran sve se više konsoliduje. Rijad, Kairo, Rabat se pritiskaju da se pridruže antizapadnoj koaliciji, dok je Turska enigma raspolućena između evropsko-egejskog plavetnila i anadolijskih magli. Od njihovog odgovora i zauzimanja strane zavisi u kojem će smeru svet krenuti.

#georeport #velikeprice #podcast #antisemitism #israel #palestine

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u 26. izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi analiziramo pozicije planetarnih i regionalnih aktera nakon eksplozije bliskoistočne krize posle terorističkog napada Hamasa na Izrael, a daćemo, odnosno probaćemo da pružimo odgovor gde se nalazi srpska spoljna politika u vihoru između dva ratna teatra u Ukrajini i Izraelu. Krenimo redom.

Na kraju svoje poslednje posete Moskvi doživotni predsednik Kine Si Đinping je rekao svom ruskom kolegi, takođe doživotnom predsedniku, Vladimiru Putinu: „Dolaze promene kakvih nije bilo u poslednjih sto godina: zajedno ćemo upravljati njima.“

Osovina planetarnih tiranija i despotija uverena je da svet nastao posle Drugog svetskog rata, zasnovan na postulatima slobode, demokratije, slobode mišljenja, pravne države i tržišne ekonomije – ono što se u žargonu zove Pax Americana – broji svoje poslednje dane.

Ruska invazija na Ukrajinu, Hamasov teroristički napad na Izrael, serija vojnih pučeva protiv režima u Africi koji su imali privilegovane odnose sa Francuskom ili su koliko-toliko bili demokratski, sve agresivnije i siledžijsko ponašanje Kine u Južnom kineskom moru i prema Tajvanu, stimulisanje migrantskih talasa prema Evropi s ciljem da se destabilizuje EU, sve jača propaganda protiv evropskih i univerzalnih vrednosti, brutalno gušenje pokreta za ravnopravnost žena u Iranu – sve su to delovi istog pazla, ili ako hoćete promena o kojima je govorio Si Đinping.

Baš kao što deo istih „promena“ predstavlja porast autokratskih, neliberalnih i kleptokratskih režima na globusu.

Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja, Sirija, Venecuela, Kuba i niz afričkih država, zajedno sa drugim terorističkim i paramilitarnim formacijama, razasutim po celoj planeti, vide sebe kao predvodnike novog vremena, budućeg planetarnog poretka. U njihovim očima Evropa je slaba, razjedinjena i sa petom kolonom oličenom u muslimanskom stanovništvu kao i ekstremnoj desnici i levici koje tretiraju kao korisne idiote. Amerika je, po njima, u fazi deklinacije, umorna od hegemonskog statusa, sklona izolacionizmu i na korak od unutrašnjeg rasnog i ideološkog sukoba. Nije slučajno da su kineske i ruske fabrike lažnih vesti koncentrisane na raspaljivanje sukoba i animoziteta unutar zapadnih društava i najavljivanje propasti Zapada.

Japan i Australija su ostrva koja, bez američke flote na okeanima kao zaštite, lako mogu da budu izolovana. Jedine nepoznanice u njihovom svetu su Indija, Turska i donekle zalivske petromonarhije, pre svega Saudijska Arabija koja se nalazi na klackalici, da li da kreira svoju zonu interesa ili da se prikloni nekoj od postojećih.

Građane Srbije bi trebalo da zabrine činjenica da se Beograd sve češće svrstava u društvo koje predvode Peking i Moskva, kao instrument u rukama Džongnanhaja i Kremlja. Priština je upravo igrala na tu kartu kada je insistirala na kvalifikaciji paramilitarnih snaga Milana Radoičića kao terorističkih, povezanih sa Moskvom čiji je cilj destabilizacija regiona u ime Srbije a za račun Rusije.

Ako Beograd nastavi da podgreva takav narativ u Evropi i SAD a visoki zvaničnici ne prestanu da daju izjave koje te postavke čine kredibilnim, Srbija će se naći na šinama za devedesete. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Vremena su posebna (najblaže rečeno), pa je posebna i ova, XXV epizoda Georeporta. Prvi put, Željko Pantelić je u svojoj spoljnopolitičkoj analizi imao gosta - sa Veljkom Lalićem, glavnim urednikom Velikih priča i Nedeljnika, razgovarao o situaciji na Bliskom istoku.

Razgovor je snimljen nekoliko dana nakon terorističkog napada Hamasa, ali ide mnogo dublje od situacije na terenu - koliko god ona bila strašna - sve od povratka Jevreja u Svetu zemlju, preko stvaranja države Izrael, do pokušaja dolaska do kompromisa.

Kako je izgledao život u Izraelu i Gazi pre poslednje eskalacije nasilja?

Kako se dogodio teroristički napad Hamasa i ko je krivac za bezbednosne propuste? Koje su sve greške Netanjahuja?

Ko su bili najznačajniji izraelski, a ko palestinski državnici i kako su propuštene prilike za trajni mir?

Kako izraelska, a kako svetska štampa prati eskalaciju sukoba i reakciju Izraela?

Željko Pantelić i Veljko Lalić u specijalnoj 25. epizodi Georeporta o napadu Hamasa, reakciji Izraela, prošlosti i budućnosti Bliskog istoka.

Gledajte i slušajte podcast Georeport na Velikim pričama, YouTube i svim striming platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pred vama je još jedno izdanje Georeporta. U ovoj epizodi se bavimo Kinom i pokušavamo da pružimo odgovor da li se rađa nova Centralna imperija ili je Peking već prošao svoj zenit i krenuo silaznim putem.

Današnja Kina je kao hiljadu puta (ne)namerno pogrešno prepričana anegdota o susretu Henrija Kisindžera, savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona, i kineskog premijera Džou Enlaja po kojoj je Džou rekao da je još rano da se donosi sud o Francuskoj revoluciji: zrno istine, dvosmislenost i mit.

Šta čini jednu zemlju ekonomskom silom? Iznos BDP-a, prihod po glavi stanovnika, uslovi za vođenje biznisa, sigurnost ulaganja, ali i kapacitet privrede da bude inovativna i da transformiše naučna i istraživačka dostignuća u proizvode od kojih imaju koristi široke mase. Kina od svih pomenutih parametara ispunjava samo onaj koji se odnosi na BDP. Prihod po glavi stanovnika je na nivou slabije razvijenih evropskih zemalja, sa novim merama režima Si Đinpinga vođenje biznisa za zapadne kompanije je postalo, eufemistički rečeno, rizično, dok kineska privreda nije u stanju da proizvede ništa što bi bilo zaista novo, originalno i globalno upotrebljivo.

Nad kineskom privredom se sprema savršena oluja, stagnacija, praćena deflacijom, smanjivanjem potrošnje, krahom tržišta nekretnina (preko 90 miliona izgrađenih stanova je prazno i bez potencijalnih kupaca), starenjem populacije. Da bi se ona izbegla potrebne su efikasne i blagovremene reforme. Da li će ih Peking doneti i sprovesti ih? Verovatno ne, jer svi recepti za izlaz iz vrtloga krize su rezultat rada i iskustva zapadnih ekonomista i stručnjaka, a nova doktrina Si Đinpinga nalaže da sa Zapada ne dolazi ništa dobro i samim tim nije primenjivo na Kinu. 

Gledajte i slušajte podcast Georeport Željka Pantelića na svim striming platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXIII izdanje Georeporta na portalu Velike priče.

U ovom izdanju se bavimo Turskom. Krajem oktobra Turska slavi sto godina postojanja republike. Ako zagrabimo u tursku istoriju, videćemo da su oni bili mnogo pre Srba „nebeski" ili „izabrani" narod kao i da su došli na ideju o turskom svetu znatno ranije nego Rusi i Srbi. U prethodnim vekovima smo često imitirali Tursku i Turke, često i nesvesni da to činimo.

Nažalost, nismo kopirali najvažniju rečenicu Kemala Ataturka: Turčin je onaj ko govori turski, živi u Turskoj i želi da bude Turčin. Srpski nacionalisti i Srpska pravoslavna crkva su ubacili religiozni element i srpski inkluzivni nacionalizam pretvorili u ekskluzivni i frustrirani, ali to je za neku drugu priču, sada je vreme za Tursku.

Čitajte Velike priče i pratite Željka Pantelića na svim našim platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi je u centru pažnje predizborna kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Većina Amerikanaca ne želi ni Donalda Trampa ni Džoa Bajdena u Beloj kući, ali ni republikanci a ni demokrate nemaju snage da iznedre nove kandidate. Grand Old Party jer je zarobljenik ambicija i radikalne biračke baze koja je odana Trampu, a demokrate jer nemaju kandidata koji bi pomirio različite struje, od radikalno levičarske, preko liberalne, do umerene.

Prvi put u istoriji zapadnih demokratija na izborima bi se moglo odlučivati da li će jedan kandidat ući u Belu kuću ili u zatvor.

Gledajte i slušajte podcast Georeport na svim audio platformama i YouTube.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi smo stavili na repertoar dve teme: kakav je odnos političkih snaga na Starom kontinentu devet meseci pre izbora za Evropski parlament i šta se događa u Nagorno Karabahu, zašto je Rusija ponovo izdala Jermene i kakve lekcije Srbija može da izvuče iz odnosa Moskve prema Jermenima i Jermeniji.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, uprkos opštem utisku da desnica i ekstremna desnica napreduju u celoj Evropi, neće doći do značajnijih promena u rasporedu snaga u Evropskom parlamentu a ni u EU. Narodnjaci, čak ni u najsmelijem scenariju, nemaju dovoljno poslanika da formiraju potrebnu većinu u Evropskom parlamentu, zajedno sa konzervativcima i grupom Identitet i demokratija.

Problem demohrišćanskih i narodnjačkih partija je što čak i tamo gde pobede, čast izuzecima, poput Grčke, moraju da formiraju vladajuće koalicije sa desničarskim ekstremnim partijama ili da od njih traže spoljnu podršku. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dvadeseti Georeport na portalu Velike priče posvećen je Poljskoj. U dobroj meri zbog njene uloge u ratu koji bukti već godinu i po dana, ali i zbog ambicija da postane lider istočnog evropskog bloka i namere da se afirmiše kao najveća vojna sila u EU. Dobar motiv su i parlamentarni izbori 15. oktobra, sve veći jaz između klero-konzervativne i laičko-liberalne Poljske i divovska borba Poljakinja za pravo na abortus i da raspolažu sa svojim telom kako one misle da je najbolje.

Nema priče o Poljskoj bez Nemačke (Prusije) i Rusije. Prusi i Rusi su delili Poljsku više puta u poslednja dva i po veka: od carice Katarine Velike i Fridriha Velikog, preko Taurogenske konvencije, do sporazuma Ribentrop–Molotov, a neki bi dodali, kao završnicu, izgradnju Severnog toka I i II.

Ključni strah Poljske je da posle 20. veka, koji je protekao u pronalaženju mesta pod nebom za Nemce i Nemačku, u dobroj meri i preko njihovih leđa, ne provedu 21. vek u traženju rešenja za Ruse i Rusiju ponovo plaćajući ceh.

Otac nacije general Pilsudski kreator je rečenice "Poljska ili je velika, ili je nema", više-manje istu rečenicu izgovaraju i ruski nacionalisti samo što umesto Poljske stavljaju Rusiju na početak rečenice.

Gledajte i slušajte podcast "Pantelićev georeport" na YouTube, Spotify i svim striming platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Nekada su se o afričke zemlje i njihova bogatstva otimale evropske države, počev od Velike Britanije i Francuske, preko Portugalije i Španije, do Nemačke i Italije, a danas se pored evropskih i američkih multinacionalnih kompanija nadmeću Rusi, Kinezi, Turci i petromonarhije iz Persijskog zaliva. U prljavom ratu nauštrb običnih ljudi u Africi, zloupotreba religije ili, još preciznije, upotreba rigidnog islama od strane petromonarhija iz Persijskog zaliva (često sponzora i finansijera islamističkih terorističkih organizacija) za ostvarivanje interesa deo je svakodnevice.

Rusija i Kina već godinama sebe predstavljaju kao zemlje koje nemaju kolonijalnu mrlju u svojoj prošlosti i zbog toga su, navodno, iskreni prijatelji afričkih zemalja. Ne samo da to nije tačno (Rusija je imala kolonije na američkom kontinentu, Aljasku i deo Kalifornije je prodala SAD, a da ne govorimo o kolonizaciji Sibira, dok je Kina kolonizovala Tibet, Sinkjang, deo Mongolije) već propagandne mašine u Moskvi i Pekingu, ali i u zalivskim petromonarhijama, predstavljaju, pre svega, Francusku, ali i druge evropske zemlje kao neokolonijalne izrabljivače. 

Ne postoji jedna Afrika. Postoje Afrike, počev od „bele“ (arapske) i „crne“ Afrike, do one podeljene u 800 različitih etničkih grupa raspoređenih u 54 države čije su granice crtale kolonijalne sile. Ta različitost je uzrok čestih i krvavih ratova kao i brutalnih epizoda inspirisanih rasnom i etničkom mržnjom.

Afrika je kontinent čija se populacija upetostručila od dekolonizacije početkom šezdesetih godina prošlog veka: od 285 miliona stanovnika do 1.400.000.000, a prosečni Afrikanac ima manje od 20 godina. Ako se nastave postojeći demografski trendovi, na kraju ovog veka Afrika će imati više stanovnika od Azije.

Bila bi neka vrsta rafinisanog rasizma ako bi Afrika bila predstavljana isključivo kao plen u borbi vodećih sila, centara moći, multinacionalnih kompanija ili privatnih ili pseudoprivatnih vojnih formacija. Na taj način se daje alibi lokalnim političkim vladarima i moćnicima koji jednako, ako ne i više, pljačkaju vlastiti narod i državu u gramzivoj trci za još većim bogatstvom i pritom, uz pomoć ruske, kineske ali i propagande iz Persijskog zaliva, za sve probleme, od siromaštva do nefunkcionisanja sistema, optužuju Francusku, EU i tu i tamo SAD.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovom podkastu ćemo uključiti reflektore na odnos između Zapada i ostatka sveta, kao i na nagoveštaje evolucije Severnoatlantske alijanse iz regionalne u planetarnu organizaciju, s ciljem da se suprotstavi sve vidljivijim kineskim hegemonskim aspiracijama.

Rezultati poslednja dva samita NATO u Madridu i Viljnusu predstavljaju neku vrstu odložene pobede filozofije koju su zagovarali državni sekretar, u vreme Džordža Buša starijeg, Džejms Bejker i potpredsednik SAD na početku ovog veka Dik Čejni. Njih dvojica su smatrali, posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a, da NATO ima smisla samo kao globalan igrač, a da je preskup i neisplativ kao regionalni savez.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Nikada parlamentarni izbori nisu bili usred leta u Španiji. Premijer Pedro Sančez je čovek koji voli rizike, uživa da pravi presedane i povlači poteze koje su samo malobrojni uradili pre njega. Raspisivanje izbora u julu je kalkulisani rizik političkog akrobate na čelu španskih socijalista.

Glas građana Španije na predstojećim parlamentarnim izborima može više da utiče na sudbinu EU i odnos snaga unutar Unije nego izbori za Evropski parlament (EP) sledeće godine. Uprkos svim problemima, narodnjaci, socijalisti, liberali, zeleni i druge proevropske stranke imaće potrebnu većinu da nadglasaju suverenističku i ekstremnu desnicu i radikalnu levicu u novom sazivu EP. Eventualno formiranje vlade desnice i ekstremne desnice u Madridu promenilo bi ravnotežu unutar najvažnijih tela EU koja čine predstavnici izvršne vlasti zemalja članica: Evropskog saveta i Saveta EU.

U tri od pet najvećih zemalja, Italiji, Španiji i Poljskoj, imali bi ekstremnu, kleropopulističku i suverenističku desnicu na vlasti. Kad njima dodamo Švedsku, Finsku, Grčku, Bugarsku, Austriju, Mađarsku, Češku, Hrvatsku, Slovačku, sa više ili manje tvrdim desničarskim vladama, kao i mogućnost da se suverenistička i populistička desnica dokopa vlasti u Holandiji na vanrednim izborima, dali bi se nazreti novi odnosi snaga u Uniji. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Još jedno izdanje Georeporta je pred vama. U fokusu je Francuska i poslednje nasilne demonstracije koje su zadesile gotovo sve veće gradove Pete republike, praktično sva mesta sa tzv. predgrađima-getima.

Ovi protesti bili su drugačiji od drugih jer su demonstranti, zahvaljujući društvenim mrežama, mogli da se bolje organizuju i da deluju efikasnije i razornije. Takođe, prvi put nisu tražili da budu prihvaćeni kao Francuzi, već su insistirali na tome da su različiti, insistirajući na ravnopravnosti.

Govor Viktora Igoa protiv diktature Napoleona III je ušao u istoriju zbog rečenice "policija svuda, pravde nigde". Nije tako u današnjoj Francuskoj, ali ima dosta onih koji bi želeli da uvere ostatak sveta da je tako jer žele da bace blato na liberalne, demokratskte države, EU i Zapad u celini.

Takođe, tu su i ksenofobi, ešaloni ekstremne desnice i njeni lideri koji žele politički da profitiraju pripisujući sebi zasluge da su pre svih ukazivali na problem.

Na stranu što to nije tačno, barem kada je u pitanju Francuska, ali ekstremna desnica kao i levica, ima po pravilu karakteristiku da detektuje krizne situacije. Problem je u tome što one često ne znaju kako da reše te rebuse ili imaju potpuno pogrešne recepte.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi pričamo o Rusiji, pobuni Prigožina i formacije Vagner koji nisu želeli da ispoštuju narađenje vrhovne komande i samog Putina da se stave pod jedinstvenu komandu ministra vojnog Šojgua i načelnika generalštaba Gerasimova.

Analiziramo pozadinu događaja od prethodne nedelje imajući u vidu da je moguće da je Putin imitirao svog prethodnika Ivana Grozonog ili da je sledio primer svog prijatelja Erdogana iz 2016. godine i neuspelog puča u Turskoj.

U Rusiji od kad je sveta i veka mnogo više možemo da saznamo od onoga što se ne dogodi nego od onoga što se dogodi. U prevodu, ako Prigožin ostane živ, Šojgu i Gerasimov na svojim mestima, ministra odbrane i načelnika generalštaba, a Vagner nastavi “ business as usual” u Africi, onda će to značiti da je sve viđeno prethodnog vikenda bila velika predstava sa ciljevima koje ćemo, verovatno, postepeno otkrivati.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Berluskoni je ušao u politiku da bi je promenio i doneo nešto novo, na kraju umesto da uvede Italiju u 21. vek on ju je zakovao za 20. stoleće, deleći Italijane po dobro poznatom obrascu još od gvelfa i gibelina.

Za jedne je bio velika nada Italije i političar koji je spasao zemlju od dezintegracije i levice oličene u postkomunistima, za drug je bio sam đavo koji je paralisao Italiju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u novo izdanje Georeporta.

U ovoj epizodi ćemo se baviti najvažnijim ovogodišnjim izborima u svetu: u Turskoj gde su već održani, Španiji gde su planirani za kraj jula i u Poljskoj gde su zakazani za oktobar.

Napravićemo osvrt na desnicu koja napreduje, kao što je slučaj u Španiji, koja se utvrđuje poput Turske i tamo gde želi po svaku cenu da ostane na vlasti – u Poljskoj.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u XI izdanje Georeporta u kojem su u fokusu Sjedinjene Američke Države

U poslednjiih deset godina je došlo do radikalnog zaokreta: dobar deo građana od Njujorka do Los Anđelesa ne veruje više u američku posebnost, u američku misiju da civilizuje, demokatizuje i učini boljim svet u kome živimo. Današnji Amerikanci, za razliku od njihovih predaka, ne smatraju da su Božiji izabrani narod sa univerzalnom misijom.

Tek svaki peti Amerikanac veruju da živi u najznačajnijoj državi na svetu a prvi put je, od kada su počela ispitivanja javnog mnjenja, broj Amerikanaca koji veruju da je Bog dao posebnu odgovornost SAD za budućnost sveta pao ispod polovine, 44 odsto.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dok je trajala priprema za priču o njima, na površinu je isplivalo nekoliko važnih, novih momenata, u odnosima između EU i Srbije, odnosno kreira se tzv. momentum za našu zemlju da ubrza svoje evropske integracije i postane članica EU u dogledno vreme.

Naravno, da bi se to dogodilo, potrebno je da Beograd napravi seriju odlučnih i važnih poteza koji bi demonstrirali realnu posvećenost srpskih vlasti evropskim integracijama.

Nažalost, kao što se mnogo puta dogodilo u prethodnih 30 i kusur godina, u poziciji i opoziciji imamo snažne oponente evropskoj budućnosti Srbije. Jednostavno od drveta ne vidimo šumu i ispred nosa nam prolazi veliki voz prilika dok su neki od nas zagledani u vlastiti pupak a drugi u nebo.

Da li Srbija može da uđe u EU u sledećih deset godina i šta su to evropske vrednosti – u podkastu koji sledi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Izrael je 14. maja proslavio 75. rođendan. Jedina funkcionalna liberalna demokratija na Bliskom i Srednjem istoku prolazi kroz najveću identitetsku, institucionalnu i političku krizu u svojoj istoriji, toliko duboku da se ne isključuje ni mogućnost građanskog rata u najgorem scenariju ili federalizacija u najboljem slučaju.

Ni posle tri četvrtine veka Izrael nije uspeo da izgradi jednistvenu naciju dok su četiri plemena - bivši predsednik Rivlin dixit - na korak od toga da postanu podnacije ili čak nacije: laici, nacionalisti, ultraortodoksni i Arapi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u novo izdanje Georeporta Velikih priča. U ovoj epizodi uključujemo reflektore na dijalog između Beograda i Prištine, na ono što se dogodilo u Savetu Evrope, a bavićemo se i ruskim uticajem u Srbiji, kao i time gde se Srbija nalazi u procesu evropskih integracija, to jest da li ćemo postati fenjeraši na Starom kontinentu ili kako se slikovito izražavaju pojedine diplomate “rupa na evropskom tepihu”, odnosno ruski i kineski korisni idioti na Starom kontinentu. Na kraju i nekoliko reči o Otvorenom Balkanu.

Dijalog Beograda i Prištine je u fazi koja se u diplomatskom žargonu definiše kao “take or break”, ili u Italiji “o la va o la spacca”.

Kosovska strana čini sve da ne ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, a vlasti u Beogradu uzdrmane masovnim ubistvima u Beogradu i Mladenovcu mogle bi da posegnu za svojim omiljenim rešenjem da izbegnu rešenje: a to su izbori.

Nemačka, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike je presudno uticalo na pokretanje postupka za prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope prekršivši dogovor da se ne preduzimaju potezi koji bi mogli da ugroze ishod dijaloga Beograda i Prištine o predlogu Berlina i Pariza koji je u međuvremenu postao evropski.

Srbija neće otvoriti treći klaster u junu u pregovorima sa EU, a kako stoje stvari, neće otvoriti nijedan sve dok ne uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, posebno prema Rusiji. Sve neodoljivo podseća na natezanja i gubljenje vremena kroz koje je Beograd prošao zbog saradnje sa Haškim tribunalom. Usklađenost spoljne politike Srbije sa EU mogla bi da padne ispod 50 odsto, što je nedopustivo za zemlju koja želi da postane članica Unije.

U delu članica EU shvataju da svi zloupotrebljavaju navodni uticaj Moskve na Beograd, svako iz svojih razloga, a svi na štetu Srbije. Rusija je mnogo više bila prisutna u regionu pre 10 i 15 godina nego danas, drugi par rukavica su lokalni rusofili i ljudi koji šire antizapadno raspoloženje iz ideoloških i često ličnih razloga.

Postoje tri scenarija za proces proširenja EU i jedna alternativa. Scenariji su tavorenje, napredak Ukrajine i stagnacija Zapadnog Balkana, i uzdizanje politike proširenja u svojstvo geopolitičkog prioriteta EU. Alternativa je da zapadnobalkanske zemlje postanu deo jedinstvenog tržišta sa svim benefitima koje bi taj status nosio, pre svega pristup fondovima.

Otvoreni Balkan i Berlinski proces. U samoj EU je došlo do raslojavanja na one članice koje podržavaju inicijativu koja dolazi iz samog regiona i one koje se čvrsto drže Berlinskog procesa kao jedinog mogućeg.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u sedmu epizodu Georeporta Velikih priča. U ovoj epizodi se bavimo Turskom i predstojećim predsedničkim izborima koji će se održati 14. maja i na kojima su dva glavna takmaca aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan i lider opozicije Karim Kilčdaroglu.

Kao i svi alfa muškarci u politici Erdogan je zasnivao ličnu i partijsku propagandu na vlastitoj virilnosti, zdravlju i snazi. Stomačni problemi koji su primorali predsednika Turske da promeni srategiju izborne kampanje došli su u najgorem momentu za Erdogana. On je imao opsežnu hiruršku intervenciju pre 12 godina kada mu je uklonjen uspešno tumor i od tada je, žargonski rečeno, pucao od zdravlja.

Podsetimo, Erdoganu se slošilo u televizijskom studio tokom predizbornog propagandnog programa. Budući da je Turska zemlja u kojoj se lako zapate svi mogući vidovi zavera, vrlo brzo su se proširile nekontrolisane vesti. Iznenađuje činjenica da je Kineska državna televizija dala vest o infarktu i ugroženosti života turskog predsednika.

Erdogan ima 69 godina. Od kada je došao na vlast, pre 20 godina, njegova dominacija na turskom političkom nebu nije bila nikada ozbiljno ugrožena kao u ovoj predsedničkoj utakmici. To objašnjava zašto je Erdogan vodio frenetičnu izbornu kampanju, držao je po tri različita mitinga u jednom danu i to tokom ramazana, odnosno posta. Verovatno da su zamor, stres, napetost i post iscrpili Erdogana i da ga je telo izdalo. Postoje čak šuškanja da bi izbori mogli da budu odloženi zbog njegovog zdravstvenog stanja, ali su ona poprilično neubedljiva.

Erdogan je organizovao montirane sudske procese protiv svih svojih ključnih protivnika od lidera najevropskije partije u Turskoj HDP- Salahatina Demirtaša, preko Džanan Kaftančoglu heroionu svih prosvećenih turskih građana do Ekrema Imamoglua gradonačelnika Istanbula.

Zdravstveni problemi Erdogana, posle inflacije i zemljotresa, mogli bi da imaju fatalne posledice za neprikosnovenog sultana i njegovu kliku.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Conditio sine qua non za režim Si Đinpinga je da uspostavi kinesku talasokratiju ako želi da vlada svetom. Prvi korak ka ispunjavanju tog cilja je osvajanje Tajvana, bez kontrole nad Formozom, Kina ne može da postane pomorska sila i da preuzme mesto od SAD kao “kontrolora” morskih i okeanskih trgovinskih maršruta.

Cena frontalnog napada sa iskrcavanjem i eventualnim gerilskim ratom je noćna mora za Kinu zato se u Pekingu, što je pokazala i poslednja vojna vežba oko Tajvana, radi na tzv. strategiji anakonde, odnosnon izolacije i dugog i postepenog “davljenja” Tajpeja, sve dok ne pristane na uslove novog svetskog hegemona. 

S druge strane, ruska agresija na Ukrajinu je potvrdila staro pravilo da države sa demokratskim režimima moraju da imaju bolje i efikasnije oružje od despotskih ili autokratskih, ako žele da sačuvaju tekovine iz prethodnih vekova u borbi za slobode, prava i sistem u kojoj je država ta koja služi građanima a ne obratno. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi bavimo se Velikom Britanijom, i igrom sudbine koja je dodelila jednom Hindusu, Rišiju Sunaku, i jednom muslimanu, Humzi Jusafu, da odlučuju o budućnosti Ujedinjenog Kraljevstva.

Kako je do toga došlo? Kuda ide Velika Britanija? Kolike su šanse da se ona raspadne? Kako je Bregzit postao Bregret?

U drugom delu podcasta, Željko Pantelić odgovara na pitanje o poslednjim potezima Emanuela Makrona koje naziva njegovim političkim autogolovima.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u četvrtu epizodu Georeporta na Velikim pričama.

Kao što smo obećali, u ovom izdanju podcasta ćemo se baviti Evropom. Njenim najvažnijim državama, Nemačkom i Francuskom, ali i napredovanjem desnice na Starom kontinentu i predstojećim ulaskom Finske i Švedske u NATO.

Kakvog je zdravlja Nemačka i da li je Šolc stoik ili slabić? Zašto je nemački kancelar snishodljiv prema Kini? Da li je Nemačka prvi put između dve vatre?

Zašto je Francuska zemlja protesta? Zašto napreduje desnica u Evropi? Ulazak Finske i Švedske u NATO – epohalna promena ili sertifikovanje činjeničnog stanja?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Da li je Kosovo i dalje "najskuplja srpska reč"? Zašto su srpski lideri bili u zabludi da mogu da podele Kosovo? Šta je cilj dijaloga i da li su Beograd i Priština zamenili uloge? Zašto Vučić misli da vodi 5:0 protiv Kurtija? Gde se Srbija nalazi u procesu evropskih integracija? Koja je tu uloga Rusije?

Pred vama je treća epizoda podkasta “Pantelićev Georeport”.

Polazimo od ideje da izađemo u susret onima koji više vole da slušaju nego da čitaju, a cilj nam je da počnemo da komuniciramo direktno sa vama i da debatujemo o velikim spoljnopolitičkim temama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Šta je ostalo od 40. bilateralnog samita Moskve i Pekinga od dolaska Si Đinpinga na vlast u Kini? Da li znate da u kineskom jeziku ne postoji odgovarajuća reč za "saveznik" i šta nam to govori? Gde je pogrešila Evropska unija?

Pred vama je druga epizoda podkasta “Pantelićev Georeport”.

Polazimo od ideje da izađemo u susret onima koji više vole da slušaju nego da čitaju, a cilj nam je da počnemo da komuniciramo direktno sa vama i da debatujemo o velikim spoljnopolitičkim temama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pred vama je “Pantelićev Georeport”, novi podkast sajta velikeprice.com.

Polazimo od ideje da izađemo u susret onima koji više vole da slušaju nego da čitaju, a cilj nam je da počnemo da komuniciramo direktno sa vama i da debatujemo o velikim spoljnopolitičkim temama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.