Radio Karantin

Donald Trump se vraća u Belu kuću. Njegova pobeda je zapravo pobeda nacionalizma i populizma. Likovi poput Orbana, Putina ili Vučića oduševljeni su. Zašto usred silnog nezadovoljstva liberalnim kapitalizmom gledamo uspon desnice i nacionalista? Zar to nije kontradiktorno? O tome razgovaramo sa Karlom Bastom, profesorom komparativne politike na Edinburškom univerzitetu.

Još samo nekoliko dana ostalo je do najvažnijih izbora na svetu, onih u Americi. Tim izborima prethodila je drama kakva se retko vidja u razvijenim demokratijama. Ankete pokazuju da je trka izuzetno neizvesna i da će rezultat najverovatnije biti prilično tesan. Kakav god da bude, imaće potencijalno velike posledice. O tome za Radio karantin govori Edin Mujkić, vanredni profesor državne administracije na Univerzitetu Kolorada.

Naučnici se slažu da su klimatske promene realnost za koju najveću odgovornost snose ljudi. Gradjani su toga svesni i više ih ne treba mnogo ubedjivati u tu realnost. Ali svest je jedno, a spremnost na akciju drugo. Da li način na koji se o klimatskim promenama govori može da smanji taj jaz?

Kako ste našli svog partnera ili kako ga tražite? Da li upoznavanje ide lakše u velikom gradu? Da li ste probali aplikacije tipa Tinder? I šta se sme a šta ne sme na prvom sudaru? O tome u Radio karantinu govori profesorka novinarstva u Njujorku Mirjana Pantić, autorka knjige "How (not to) be single in NYC".

U Srbiji se zahuktavaju protesti protiv Rio Tinta. Da li ovakvi protesti, usmereni na konkretne projekte i moguće pretnje po čovekovu okolinu u odredjenoj sredini, doprinose jačanju svesti od opasnosti od klimatskih promena? Gosti Radio karantina su urednik sajta Klima101 Nemanja Milović i stručnjak za pitanja zaštite životne sredine Dejan Lekić.

Šta uopšte znači boksovati ili trčati ili plivati kao žena? Istorija testiranja sportistkinja pokazuje nam da je ovo izuzetno složeno pitanje, koje prate velike moralne i etičke dileme. Nauka nam govori da nema jednostavnih odgovora.

Alžirska bokserka Imani Kelif osvojila je na Olimpijadi u Parizu zlatnu medalju i bez svoje namere pokrenula diskusiju o tome šta nas čini ženom ili muškarcem. Evo šta kaže nauka.

Nedavno smo videli ekstremno visoke temperature u Srbiji i drugde u svetu. Istovremeno, pojedini delovi planete prolaze kroz jake kise i poplave. Da li su te vrućine i poplave zapravo manifestacija klimatskih promena? Za Radio karantin govore Met Kolins sa Univerziteta u Egzeteru, Vladimir Djurdjevića sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Krišna Aćutarao, direktor Centra za atmosfersku nauku u Nju Delhiju.

Završeni su parlamentarni izbori u Britaniji i Francuskoj. Da li smo u ove dve zemlje upravo prisustvovali daljem jačanju desnice? Kakva je bila britanska kampanja i kako su se u njoj ponašali mediji? I da li političke stranke ali i mediji u Srbiji mogu nešto od toga da preuzmu? Za Radio karantin govore istraživačka novinarka Andjela Milivojević i stručnjak za strateške komunikacije Djordje Trikoš, oboje u Londonu.

Dok pratimo evropsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj pričamo o zemlji domaćinu kroz iskustva naših ljudi koji tamo žive. Koliko je Nemačka zaista savršeno uredjena i organizovana zemlja, koje su to stvari koje se ne uklapaju u naše stereotipe o Nemačkoj i zašto Nemci ženama ne otvaraju vrata?

Počinje letnja sezona i mnogi od vas će ove godine u Hrvatsku ili negde drugde po bivšoj Jugoslaviji. Šta region nudi i kako ga danas zapadni turisti doživljavaju? Za Radio karantin o tome govori britanska novinarka Mary Novakovich. Pričamo i o poslu turističkog novinara i njenoj knjizi o životu u Lici.

Već nedeljama gledamo impresivne proteste u Tbilisiju u kojima učestvuju uglavnom mladi ljudi. Protiv čega oni protestuju i zašto mnogi od njih govore da je ovo presudni trenutak za njihovu zemlju? Odakle strah da bi Gruzija mogla da postane nova Ukrajina? I kakve su sličnosti izmedju ovoga što se dešava u Gruziji sa onim što već godinama gledamo u Srbiji? O tome za Radio karantin govori novinarka Rejhan Dimiri iz Tbilisija.

Ovogodišnja Pesma Evrovizije bila je prepuna kontroverzi a pobednička i neke druge pesme još jednom su otvorile važna pitanja tolerancije i našeg odnosa prema drugačijim, u ovom slučaju ne-binarnim osobama. O tome u novom Radio karantinu razgovaraju Aleksandar Kocić u Glazgovu i Darko Marijančević u Dablinu.

Da li su rezolucije, i presude medjunarodnih sudova doprinele prihvatanju odgovornosti za zločine i pomirenju naroda u bivšoj Jugoslaviji? U čemu se tuzba za navodni genocid u Gazi koji je protiv Izraela podnela Južna Afrika razlikuje od one protiv Putina za ruske zločine u Ukrajini i kakve ishode mozemo da očekujemo? O tome govori profesorka medjunarodne istorije na univerzitetu u Utrehtu u Holandiji, Iva Vukušić

Nestanak male Danke Ilić bio je povod da policija u Srbiji po prvi put upotrebi sistem Amber Alert ili Pronadji me i apeluje na gradjane preko SMS poruka da se jave ako imaju bilo kakve informacije o Danki. Sistem potiče iz SAD, gde je stručna javnost podeljena oko njegove svrsishodnosti. Jedan od kritičara sistema je vanredni profesor krivičnog prava na univerzitetu u Rinu u Nevadi, Timoti Grifin, koji smatra da Amber alert nije efikasan u rešavanju otmica kada je život deteta ugrožen, kao i da oduzima policiji dragoceno vreme I resurse.

U drugom delu razgovora za Radio karantin, španski balkanolog Miguel Roan govori o manjku optimizma na Balkanu i šansama regiona da jednom zaista stane na noge.

Miguel Roan je bio Madridjanin i Beogradjanin, a sada živi u Kragujevcu. On je balkanolog i autor više knjiga o Balkanu, a osim politike, odličan je poznavalac i balkanske kulture. Miguel je neko od koga svi mi rodjeni Balkanci možemo dosta toga da naučimo o našem brdovitom Balkanu.

Naši gosti tokom proteklih godinu dana pomogli su nam da bolje razumemo zašto ljudi odlaze iz Srbije i kako se uklapaju u novu sredinu. Većina njih kaže da su otišli jer su želeli život u uredjenijem društvu, a nakon što su shvatili da u Srbiji ne vredi ostajati. Oni su, bar tako kažu istraživači balkanskih emigracija, u manjini, ali su nama bili zanimljivi od čisto ekonomskih migranata.

Kako izgleda zivot u duboko militarizovanom društvu, u nesigurnom okruženju, u zemlji u kojoj svaki stan ima sklonište? I kako izgleda život u jednom od najskupljih svetskih gradova? Gošća Radio karantina je Ivana Savić Azoulay. Ona sa porodicom živi u Tel Avivu, gde kao farmaceut radi na razvoju novih lekova. Najveći deo našeg razgovora fokusiran je na hamasov napad na Izrael 7. oktobra i izraelsku odmazdu u Gazi koja je usledila.

Ana Jovanović od nedavno živi u Esvatiniju, nekadašnjem Svazilendu, gde radi na izgradnji mostova u ruralnim sredinama. Ova Beogradjanka je inženjer zaštite životne sredine i kaže da uvek ide za zanimljivim projektom i da je više privlače život i kultura zemalja u razvoju.

Često se čuje da Srbija ima veliki odliv mozgova i da je zemlju od kako su Vučić i ekipa na vlasti napustilo 600.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi. Ali, da li je zaista tako? Zar nije malo nerealno da skoro 10% stanovništva ode iz zemlje za samo deset godina? Utvrditi broj onih koji odlaze i dolaze u neku zemlju nije lako, ali neke prilično pouzdane procene postoje. Jedan od onih malobrojnih strucnjaka koji ih prave je Mihail Arandarenko, profesor ekonomije rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji je gost ovog Radio karantina.

Gost ovog Radio karantina je Tibor Jona, Pančevac koji živi u Nemačkoj a radi u Luksemburgu. Razgovaramo o životu u rodnom mestu Karla Marksa, o malom i bogatom Luksemburgu, o nemačkim pravilima, ali i o kineskim turistima.

Dijaspora slabo glasa a kad glasa poverenje mahom daje Vučiću. Na prethodnim izborima od 1,7 miliona Srba u inostranstvu glasalo je manje od 40.000. To ipak ne znači da našu dijasporu ne zanima situacija u rodnoj zemlji. O tome u ovom podkastu razgovaramo sa politikologom Tiborom Jonom, Pančevcem koji živi u Nemačkoj a radi u Luksemburgu.

U ovoj emisiji pričamo o dilemi migranata - gde se penzionisati. Obično se misli da migranti žele penzionerske dane da provedu u rodnoj zemlji jer ipak su im tu koreni. Neki pak ne žele da ruše mostove iza sebe pa pokušavaju da žive i u staroj i u novoj zemlji, dok mogu. Živoslav Miloradović je sa porodicom pre skoro 30 godina otišao u Italiju, i kaže da je po odlasku u penziju bio primoran da se vrati u Srbiju jer od njegove penzije on supruga u Italiji ne bi mogli pristojno da žive. Ipak, vreme provodi malo tamo, malo ovamo.

Dušan Tončić u Beču kaže za Radio karantin da podizanje dece u dijaspori puno pomaže prilikom integrisanja u novu zemlju i kulturu. Dodaje da njegov sin voli da kaže kako je tata Srbin, a on - Bečlija.

I u ovoj emisiji, u serijalu o emigracijama, pričamo o lepotama i teškoćama podizanja dece u novoj zemlji. Nastavljamo razgovor sa bračnim parom Jocović u Čikagu i Aleksandrom Kovačem u Melburnu. Jocovići kažu da su njihova deca nakon dolaska u Ameriku počela da grade novi, bolji idenitet, a Kovač ukazuje na susret svojih ćerki, rodjenih u Australiji, sa kulturom roditelja rodjenih u Srbiji odnosno Bosni.

Koji su izazovi podizanja dece u dijaspori i kakav identitet ta deca stiču? Da li se kod njih sudaraju vrednosti? I u kom trenutku dečijeg odrastanja je najbolje otići? U prvom delu razgovora o ovim temama u Radio karantiju gostuju Pančevci koji sada žive u Čikagu odnosno Melburnu.

Pančevka Jelena Visser živi u Utrehtu i sa svojim mužem, Holanđaninom Ronaldom razgovara o njihovom mešovitom, internacionalnom braku i upoznavanju kultura iz koje ona i on dolaze.

Jelena Jeftić MacDonald je beogradjanka koja je dugo živela u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - zemlji u kojoj mnogi stranci uživaju u visokom standardu, ali pod velikim ograničenjima u slobodi govora i kulturi. Jelena kaže da je u Emiratima socijalni pritisak veći nego politički.

Da li biste zarad boljeg standarda živeli u autokratiji, u zemlji u kojoj nema demokratije a sloboda govora je drastično ograničena. Marko Jovanović živi u Šangaju i kaže da je naša percepcija o jednopartijskoj Kini kao neslobodnom društvu isuviše pojednostavljena i da mi, posmatrači sa strane, često ne shvatamo kako kinesko društvo funkcioniše.

Da li biste studirali u zrelim godinama, pa još na stranom jeziku? Šta su prednosti a šta mane online studiranja? I kako to sve izgleda na Malti, zemlji koja nudi "toplo vreme, more i plaže, i relativno male plate"? O tome za Radio karantin govori Ljiljana Zvicer, koja na Malti radi kao koordinator u službi za prijem stranih studenata na jednom univerzitetu. Ljiljana je u zrelim godinama rešila da se dokvalifikuje i upisala online studije na Malti.

Da li je pravo bolje učiti bubanjem zakona ili kritičkim razmišljanjem o njihovoj primeni kako bi se došlo do rešenja spora? Šta su prednosti i mane britanskog visokog obrazovanja i kakav je život u engleskoj provinciji? O tome za Radio karantin govori Velimir Živković koji na univerzitetu u Warwicku u Engleskoj predaje pravo.

Ljudski kapital je najtraženiji resurs u 21. veku. Razvijene zemlje imaju problem manjka obrazovane i obučene radne snage, delimično zbog toga što lokalno stanovništvo nije zainteresovano za neke poslove, a delimično zato što obrazovni sistem ne proizvodi dovoljno stručnih kadrova u nekim oblastima. Ali, razvijene zemlje, baš zato što su razvijene, mogu relativno lako da privuku stručne kadrove sa strane jer nude dobre plate i standard, mogućnosti za profesionalno usavršavanje i uopšte život u uredjenom društvu. U današnjoj emisiji čućete jednu takvu "studiju slučaja" koja govori o uvozu sportskih stručnjaka na Islandu, gde se bivša Jugoslavija pokazala kao dobar izvoznik. Miloš Petrović je profesor fizičkog vaspitanja i sporta na islandskom univerzitetu u Rejkjaviku, gde vodi i laboratoriju za sport.

Kada govorimo o emigracijama neophodno je da se osvrnemo na fenomen odliva mozgova - odlazal najtalentovanijih ili najobrazovanijih u druge zemlje. Da li Srbija ima problem odliva mozgova? Nesumnjivo je da će obrazovani tražiti najbolje prilike za sebe tamo gde mogu da ih nadju i da je za mnoge to van granica rodne zemlje. S obzirom da su obrazovani, uglavnom im je lakše da odu jer gotove stručne kadrove svi žele. Da li je zato odlazak na studiranje u inostranstvo zapravo za mnoge ulaznica u novi život i novu zemlju? Radio karantin o tome razgovara sa Milicom Vasiljević Blagojević, profesorkom na Visokoj zdravstvenoj školi u Zemunu.

Gde se mi u dijaspori informišemo o dešavanjima u Srbiji? I koliko tim informacijama možemo da verujemo? Šta je dobro a šta loše u srpskim medijima koji nisu pod kontrolom režima? U ovom Radio karantinu o tome razgovaramo sa gošćama u Njujorku - medijskom konsultantkinjom Marijom Šajkaš i profesorkom novinarstva Mirjanom Pantić.

U kojoj meri mi koji živimo u dijaspori pratimo vesti iz Srbije, posebno nakon nedavnih tragičnih dogadjaja i protesta koji su usledili? Da li nas motivišu porodične veze, nostalgija i emocije ili profesionalna orijentacija? Gosti Radio karantina sa kojima tražimo odgovore na ova pitanja su u Engleskoj profesor prava na univerzitetu Warwick Velimir Živković i u Njujorku medijska konsultantkinja Marija Šajkaš i profesorka novinarstva na univerzitetu Pace Mirjana Pantić.

U drugoj emisiji na temu koliko dijaspora prati vesti iz rodne zemlje Radio karantin razgovara sa antropološkinjom iz Holandije Dr Deanom Jovanović o njenim razlozima da uzme slobodan dan, kupi avionsku kartu i ode na proteste protiv nasilja u Srbiji.

Zašto neki od nas po odlasku u novi život nastave da prate vesti iz domovine, a neki se isključe? I ako pratimo vesti, da li ih onda i komentarišemo? I da li nam onda smeta ako nam ljudi iz domovine kažu “ti si otišao, nemaš prava da komentarišeš” ili “ćuti, uživaj tamo gde si, pusti nas”?

Irska upija stručne imigrante iz celog sveta, a donedavno je bila najveći izvoznik emigranata. U ovom Radio karantinu čućete različita iskustva o traženju posla u Irskoj, kako to utiče na uklapanje i samopouzdanje, ali i neke lične utiske o Irskoj kao zemlji druželjubivih, pričljivih a bogami i raspevanih ljudi; zemlji koja čuva svoju tradiciju ali i odlučno ide napred.

Neki ljudi odlaze u novu zemlju za poslom, a neki posao traže tek nakon što su se preselili. Kakvi izazovi i teškoće očekuju ove druge? Koliko je teško početi ponovo, pristati na poslove za koje mislimo da su ispod naših mogućnosti i da li nas takve situacije navode da se zapitamo "šta mi je sve ovo trebalo". O tome autori Radio karantina Jelena Visser i Aleksandar Kocić razgovaraju u ovoj emisiji.

Koliko sistem pomaže imigrantima da se prilagode i uklope? Gosti ovog Radio karantina imaju prilično dijametralne impresije o zemljama u koje su došli. Andreas Burbah kaže da je njemu i porodici država u velikoj meri pomogla da se prilagode na novi život u Norveškoj, dok Larisa Inić u Kopenhagenu ima osećaj da dansko društvo došljacima poručuje "ili se prilagodi na naš način života ili idi".

Suze u očima, slušalice u ušima i metlu u šake - ovako opisuje svoj prvi radni dan u Švedskoj Saša Janoš, Pančevac, koji je iz Srbije otišao pre gotovo pet godina. Saša se, međutim, gotovo prvog dana bacio na učenje švedskog jezika. I zaista, što je njegov švedski bivao tečniji, menjale su se i njegove prilike, pre svega one poslovne. Sa njim razgovaramo o procesu prilagođavanja i snalaženja, o tome na koji način su ga ti procesi menjali kao ličnost, ali i o tome zašto je uopšte otišao.

Uklapanje ili prilagodjavanje. Koliko je teško i lako, šta je od presudnog značaja u tom procesu i kada možemo da kažemo da smo se uklopili. O tome ovog meseca razgovaramo sa gostima iz Skandinavije od kojih je prva moja Pančevka, dramaturg u Stokholmu Vesna Stanišić.

Zašto sam otišla iz svoje zemlje i zašto baš u Nemačku? Ovoga puta gošća Radio karantin je Talija Milošević, biohemičarka koja živi i radi u Minhenu.

Zašto sam otišao iz svoje zemlje i zašto baš u Nemacku? Neka istraživanja kažu da ljudi najviđe odlaze zbog boljeg standarda. U prethodnoj emisiji, medjutim, naši gosti su rekli da im je glavni razlog bila politička situacija u Srbiji, odnosno odsustvo nade u bolje sutra. Naš današnji gost je kuvar i ugostitelj iz Pančeva Saša Andjelković koji nam priča zašto je on otišao u Nemačku.

Naši gosti su Srbi koji žive u Nemačkoj, neki tek par meseci, neki godinama. Zašto su otišli, kakav je bio njihov prvi susret sa Nemačkom i šta sada misle o toj zemlji.

Da li odlaskom gradimo novi identitet? Da li onda vise ili manje volimo zemlju iz koje smo otisli? Ko su ljudi koji odlaze? Da li je istina da su balkanske zemlje pogodjene izvozom mozgova? Sta su cirkularne migracije. Kakve su nove generacije gastarbajtera? Ako imamo razumevanja za one koji odlaze, da li smo na Balkanu spremni da prihvatimo i one koji dolaze? To su samo neka od pitanja na koja ce podkast Radio karantin traziti odgovore u novom serijalu koji cemo postavljati svake prve srede u mesecu. Nasi gosti bice pre svega ljudi koji su otisli - neki nedavno, neki davno. Od njih hocemo da cujemo kakav je zivot u nekoj Nemackoj, Australiji, Svedskoj ili Emiratima, sta im je islo lako a sta tesko, sta su naucili o sebi a sta o zemlji u koju su dosli ili o zemlji iz koje su otisli. Pored njih, nasi gosti bice i oni koji jos uvek razmisljaju da li da odu, sta ih motivise, sta ih sprecava. U nasem podkastu cucete i ljude koji istrazuju migracije - sa ekonomske, kulturoloske ili neke druge strane. U prvoj emisiji trazimo odgovor na pitanje Zasto sam otisao; nasi gosti bice ljudi koji zive u Nemackoj, zemlji koja je nekako simbol balkanskih emigracija i verovatno jos uvek najveci magnet za one koji zele da odu.

U pokušaju da zaokružimo sagu o kovidu i životu u pandemiji, naša danasnja gošća je Dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i članica Saveta organizacije Ujedninjeni protiv kovida.

Kako sprečiti novu pandemiju by Jelena Visser, Aleksandar Kocić

U Šangaju je u oktobru počela vakcinacija novim tipom kovid vakcina koje se udišu a ne ubrizgavaju. Istovremeno sa radom na vakcinama bez igle, naučnici pokušavaju da nadju i lekove koji će na kovid delovati preventivno i sprečiti da se uopšte zarazimo virusom. Za to vreme zemlje tzv Globalnog juga udružuju i sa SZO pokreću incijativu za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina i lekova širom planete jer ih od bogatog Severa ne dobijaju u dovoljnim kolicinama.

Da li postojeće vakcine protiv kovida mogu da nam pomognu protiv novih sojeva virusa, onih za koje trenutno ni ne znamo? Kakvi su rezultati vakcinacije dece? Da li smo bliže odgovoru na pitanje - šta izaziva hronični kovid i kako se protiv njega boriti i zašto je pandemija korona virusa dovela do novih ulaganja u biolaboratorije?

Zašto nas čeka još jedan ozbiljan nalet kovida i da li treba čekati novu bivalentnu vakcinu?

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta u Srbiji, doktor Rade Panić o lekcijama koje smo izvukli, ili nismo, posle dve ipo godine pandemije, spremnosti zdravstva za eventualnu novu pandemiju, uplivu politike u borbu za javno zdravlje i pritiscima koje trpe kritičari vlasti u Srbiji medju zdravstvenim radnicima.

Koliko ljudi je zaista umrlo od kovida i da li je tačan broj zapravo uopšte moguće utvrditi? Svetska zdravstvena organizacija iznela je nedavno procenu da je pandemija odnela nekih 15 miliona života, što je skoro tri puta više od zvaničnog broja dobijenog sabiranjem podataka dostavljenih iz pojedinačnih zemalja. Otkud ovolika razlika? Odatle što su sada u procenu uračunate prekomerne smrti - broj smrtnih slučajeva iznad, ili ispod, nekog proseka iz prethodnih godina.

Istraživanje UN i Međunarodne organizacije rada pokazuje da je dvostruko veći procenat žena sa malom decom nego očeva napustio tržište rada u prvoj godini pandemije koronavirusa, kao i da je Dva miliona majki istisnuto sa tržišta rada tokom 2020. Godine. Osvrćemo se na ovaj fenomen, kao i na preporuke za bezbedniji rad od kuće koje su objavile Međunarodna organizacija rada i Svetska zdravstvena organizacija.

Dok su putovanja generalno doživela drastično smanjenje tokom pandemije, međunarodna poslovna putovanja su posebno bila teško pogođena, jer su video pozivi i konferencije brzo zamenili lične posete i lične sastanke sa klijentima. Ali kako svet uči da živi sa virusom, putovanja vezana za posao se izgleda vraćaju na velika vrata u 2022. Ipak, pandemija je promenila način i stil putovanja jer je tokom nje podignuta svest o uticaju koji ovakva putovanja imaju na životnu sredinu, kao I uštedi koju rad na daljinu ostvaruje kompanijama.

Oni koji istražuju fenomen lažnih vesti ovih dana govore kako iste one grupe koje su gurale teorije zavere o kovidu sada guraju narativ kako je Zapad kriv za rat u Ukrajini a ne Rusija.

Ruska agresija na Ukrajinu preuzela je primat u vestima, nekako baš u vreme kada smo počeli da se vraćamo u normalniji život i zaboravljamo na pandemiju. I dok smo mi polako počeli da zaboravljamo koronu, ona nije zaboravila nas. Radio karantin danas donosi pregled najnovijih istraživanja u vezi sa korona virusom.

Dok su ruski milijarderi u centru pažnje zbog rata u Ukrajini i sankcija koje su usledile protiv ruskih pojedinaca i entiteta, njihove kolege u Sjedinjenim Državama su akumulirali dodatnih 1,7 triliona dolara neto vrednosti od početka pandemije. Američka organizacija za istraživanje tržišta i potrošača Statista piše da se na vrhu ove specifične grupe nalaze izvršni direktor Amazona Džef Bezos i bivši direktor Majkrosofta Bil Gejts.

U poslednjem u seriji razgovora o predstojecim izborima u Srbiji, gost Radio karantina je Vuk Vuksanovic, visi istrazivac pri beogradskom centru za bezbednosnu politiku i saradnik spoljnopolitickog instituta Ideas Londonskog ekonomskog fakulteta. Sa njim razgovaramo o posledicama ruske agresije na Ukrajinu na spoljnopoliticki polozaj Srbije, buducnost odnosa velikih sila i globalizaciju.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Ja sam Aleksandar Kocić a moji gosti su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Ja sam Aleksandar Kocić a moji gosti su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Gosti Radio karantina su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

Kad ste već ovd mi bi da vas zamolimo za pomoć. Sa nama novinarima vam je kao sa lekarima: nekada mislite da smo uobraženi i arogantni, puni sebe, a onda se setite da vam ipak trebamo, da smo korisni. E, ali za razliku od lekara, mi koji pravimo ovaj podkast i sajt nismo na plati, ne radimo ni za državu ni za privatnika. Nama treba vaša novčana pomoć da bi mogli dalje. Mi smo mala, neprofitna organizacija i verujemo u značaj objektivnog informisanja zasnovanog na činjenicama. Živimo u vremenu lažnih vesti i uvijene ili otvorene propagande i želimo da se tome suprotstavimo. Smatramo da je u ovom vremenu i tokom ove pandemije od presudnog značaja da se čuje glas stručnih i kompetentnih, onih koji znaju svoj posao i nemaju prikrivene motive. Mi nismo podložni političkim i komercijalnim uticajima i pritiscima. Nama niko ne govori o čemu i kako da govorimo. Zato nam je potrebna vaša pomoć. Svaka vaša donacija puno nam znači - da pokrijemo troškove nabavke neophodne tehnike, postavljanja podkasta, održavanja sajta i promocije. I najmanja vaša pomoć znači nam mnogo. Od nas ćete dobiti godišnji izveštaj o utrošenom novcu. Možete da nam pomognete jednom ili na redovnoj, nedeljnoj ili mesečnoj osnovi. Možete da nam date jedan evro, dolar, funtu ili šta vam zgodno, a može i 100. Jednostavno je i ne oduzima puno vremena. Hvala!

Tokom pandemije samo u Britaniji preko 3 miliona domaćinstava uzelo je kućnog ljubimca. Najviše su kućne ljubimce kupovali ili usvajali mladi a kao glavni razlog ljudi navode to što su bili usamljeni ili primorani da rade od kuće pa su imali i više vremena. U jednoj anketi o efektima držanja kućnih ljubimaca, skoro 75 posto ispitanika kaže da i je to pomoglo sa mentalnim zdravljem tokom karantina i pod stresom od opasnosti od virusa.

Da li je uopšte moguć razgovor pristalica i protivnika vakcinacije? Da li mi koji smo vakcinisani smatramo protivnike vakcinacije budalama i šta mislimo o njima ako su nam prijatelji, rodjaci, roditelji? Današnji gosti Radio karantin su u Novom Sadu doktorka Dragana Balać i u Ljubljani violončelista Milan Vrsajkov. Oni su prijatelji a jedna od stvari koje ih dele je vakcinacija.

U svetu je do sada od korona virusa umrlo skoro šest miliona ljudi, što je broj do kojeg se dodje kada se saberu zvanični podaci iz pojedinačnih zemalja. Medjutim naš današnji gost, statističar sa univerziteta u Tubingenu u Nemačkoj Dmitri Kobak, tvrdi da je taj broj daleko veći. On svoju procenu zasniva na uporednoj analizi zvaničnih podataka i broja prekomernih smrti.

Napadi na lekare i medicinsko osoblje u globalnom su porastu u poslednjoj deceniji, ali su se tokom pandemije intenzivirali. Medju lekarima koji su predmet uvreda je i Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i članica Saveta organizacije Ujedninjeni protiv kovida.

Da li treba vakcinisati decu protiv kovida? Desetogodišnjak Vasilije kaže za Radio karantin da treba i da je on sam doneo odluku da primi bocu. Sreda 9. februar.

Država je tu da nas zaštiti i da stvori uslove da se ostvarimo kao pojedinci. Da bi nas zaštitila, ona nam ograničava odredjena prava; inače bismo živeli u svetu anarhije u kojem su svi protiv svih. To je suština nepisanog ugovora koji kao zajednica sklapamo sa državom. Nekada su ta ograničenja manja, nekada, u vremenu velikih kriza - veća. Pandemija Kovida 19 je jedna od tih velikih kriza tokom kojih smo prihvatili brojna ograničenja, pre svega slobode kretanja, da bismo spasili živu glavu. Država je sebi dala posebna ovlašćenja koja privremeno ili trajno menjaju karakter društva u kojem živimo. O tim ovlašćenjima, o razlikama izmedju liberalnih demokratija i autoritarnih društava i o posledicama po društveno uredjenje i naše slobode govori profesor ljudskih prava i medjunarodnih odnosa na londonskom univerzitetu Regents Neven Andjelić u ovih dana objavljenoj knjizi Kovid 19, moć države i drustvo u Evropi.

Naš anašnji gost je analitičar za Rusiju i Evroaziju vodećeg španskog instituta za medjunarodne odnose Elcano, Mira Milošević. Sa njom smo, pre izbijanja aktulene krize na granici Ukrajine sa Rusijom, razgovarali o geopolitičkim posledicama pandemije, odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i ambicijama Rusije pod Vladimirom Putinom.

Omikron soj je zarazniji od svojih prethodnika ali veliki broj zaraženih ima blaže oblike bolesti i broj smrtnih slučajeva u odnosu na Delta soj je manji. Da li to znači da smo na početku jedne nove, drugačije faze života sa virusom?

Da li je u Srbiji moguća kritička debata oko Novaka Djokovića? Da li se bezobrazno kitimo uspesima sportista i da li tim ljudima pridajemo previse značaja? Gosti Radio karantina su antropolog sporta Ivan Djordjević i kolumnista Dragan Bursać.

Novak Djoković prolazi kroz možda najveću krizu u svojoj blistavoj karijeri. Zapadna publika nije mu naklonjena već dugo - zbog čega? Istovremeno, u Srbiji je veoma teško voditi kritičku debatu o najuspešnijem teniseru i prišati i o njegovim manama, a ne samo uspesima. Da li u obožavanju Djokovića srpsko društvo prelazi granicu zdravog odnosa prema uspešnima? Da li nam Djoković služi za dalje podgrevanje mita o Srbima kao žrtvama? Koja je uloga vrhunskog sportiste u društvu? O tome za novi Radio karantin govore antropolog sporta Ivan Djordjević i kolumnista Dragan Bursać. Radio karantin, sreda 12 januar.

Ušli smo u treću godinu pandemije - neki mirno i kod kuće jer su vatrometi i ulične proslave otkazani, neki sa Karleušom i Kalašnjikovim. Nadajmo se da će nam svima ovo biti poslednja pandemijska godina. Omikron soj širi se velikom brzinom ali izgleda da šalje manji broj ljudi u bolnicu nego oni prethodni sojevi. Neki epidemiolozi kažu da će kovid uskoro biti isto što i običan grip. Kako smo uopšte došli dovde, kako je sve počelo i šta smo mogli bolje? I još važnije, kako ćemo dalje?

Srećna vam nova godina i hvala vam što slušate Radio karantin by Jelena Visser, Aleksandar Kocić

Epidemiolog Ivana Prokić i pulmolog Slavica Plavšić su članice neformalnog savetodavnog tela za borbu protiv pandemije, Ujedinjeni protiv kovida. Kako same kažu, vlast ignoriše njihove ideje i predloge, a ako ih nekada i usvoji - to uradi kad je već kasno i pripisuje ih sebi. Čemu onda uopšte služe ovakva udruženja i da li su ona medicinska opozicija? I šta je za ove dve godine vlast u Srbiji uradila dobro a šta loše u borbi protiv pandemije?

U drugom Radio karantinu posvecenom ličnim iskustvima iz ove sada već skoro dve pandemijske godine, čućete muzičkog producenta Marka Jovanovića u Šendženu u Kini i taksistu Aleksandra Selakovića u Čačku.

Uskoro će dve godine od izbijanja pandemije. Život se polako vratio u nekakvu normalu, ali zapravo ništa nije normalno. Mnogi su ostali bez svojih najmilijih, virus i dalje kruži i menja oblik, jedan deo sveta prepucava se oko toga da li treba vakcinisati se ili ne, drugi deo nema tu privilegiju jer nema vakcine. Ovo je priča koja se nastavlja i kojoj se kraj ne nazire, ali ipak, posle skoro dve godine, probaćemo da se osvrnemo unazad i prodjemo kroz lične dozivljaje ove istorije u nastajanju. Danas su moji gosti u Veroni i Melburnu.

Posle skoro dve godine pandemije, zbog novog soja korona virusa zemlje ponovo zatvaraju granice; Austrija uvodi novi karantin a uskoro i obaveznu vakcinaciju, njeni susedi razmatraju iste mere. Koliko nam se zivot promenio za ove dve godine, kako sada gledamo na pocetak pandemije, kako smo je doziveli i kako je prezivljavamo. Tokom decembra i januara za Radio karantin govore taksisti, pekari, vozaci kamiona, gradjevinari, lekari i drugi. Kako nam je bilo, kako nam je sada i sta nas tek ceka. Radio karantin - svake srede

U Srbiji i drugde u bivšoj Jugoslaviji rastu ekološki pokreti. Koja je njihova uloga, da li treba da dobiju političku dimenziju i da li su važni u podizanju svesti gradjana o značaju klimatskih promena?

Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije, Danijela Božanić, koja je bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu, i vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Djurdjević analiziraju domete samita u Glazgovu.

Danas pričamo o političkim dimenzijama klimatskih promena. Gosti Radio karantina su profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije i pre njega, Danijela Božanić, koja je izmedju ostalog bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu.

U Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da nam je ovo možda poslednja šansa da sprečimo katastrofu usled globalnog zagrevanja, političari klimaju glavom ali preduzimaju manje nego što nauka traži. Ima li spasa za našu planetu? Kakve nas promene očekuju što se tiče klime a kakve u pogledu načina života? I koliko nam je ova tema zaista važna? Radio karantin traži odgovore na ta pitanja svake srede u novembru.

U Glazgovu se ovih dana održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da je taj samit verovatno poslednja šansa da se izbegne katastrofa; političari klimaju glavom i uvode mere tipa dva koraka napred, jedan korak nazad. Šta su tačno klimatske promene i kako će nas pogoditi ako već nisu, koje su političke dimenzije pregovora o klimatskim promenama, da li je ovo zapravo igra velikih u kojoj male zemlje mogu da budu samo pasivni posmatrači i koja je uloga ekoloških pokreta u podizanju svesti kod gradjana o značaju klimatskih promena.

Jedan od glavnih razloga uspeha vakcinacije u nekoj zemlji jeste poverenje gradjana u institucije države, pre svega zdravstvene. Što je to poverenje veće, to je vakcinacija uspešnija. Zašto? O tome je za Radio karantin govori Majkl Beng Petersen, profesor političkih nauka na univerzitetu u Arhusu.

Aleksandar Vučić tvrdi da mu obaveznu vakcinaciju ne dozvoljava ustav. Da li predsednik Srbije govori istinu? Radio karantin traži odgovor na to pitanje od dva eksperta - profesorke na Pravnom fakultetu u Beogradu Marije Draškić i doktora i eksperta za javno zdravlje Dragoslava Popovića.

Roland Pirik je profesor pravne filozofije na Amsterdamskom univerzitetu i član Saveta za zdravstvo holanske vlade. Za Radio karantin govori o argumentima za i protiv obavezne vakcinacija.

Prvi deo u seriji emisija u kojima tražimo odgovor na pitanje zašto nema obavezne vakcinacije protiv Kovida i da li nam je uopšte potrebna.

Zašto nema obavezne vakcinacije - najava by Jelena Visser, Aleksandar Kocić

Niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni - ovaj slogan Svetske zdravstvene organizacije i dalje važi - skoro/gotovo dve godine od početka pandemije. Horničar istorije u nastajanju - podkast Radio karantin - u trecoj sezoni analiziraće dogadjaje i fenomene koji su direktna posledica pandemije ili su tokom nje izbili na površinu. Govorićemo o klimatskoj krizi, razismu, populizmu, rodnoj (ne)ravnopravnosti, krizi liberalne demokratije i mnogim drugim temama. Pre toga, tražimo odgovor na pitanje zašto nema obavezne vakcinacije i da li nam je uopšte potrebna. Radio karantin - svake srede na Soundcloudu, Deezeru i drugim vodećim platformama, kao i na sajtu radiokarantin.eu.

Ovu epizodu finansirao je Bil Gejts da bi preko nje slušaocima ubacio čip. Emisija je napravljena u laboratoriji u Vuhanu sa ciljem da jednoj maloj grupi ljudi, a svi znamo ko su oni, omogući da preuzmu kontrolu nad svetom. Emisija je osmišljena i realizovana za samo par nedelja, tako da je za njen kvalitet nemoguće garantovati i slušate je na sopstveni rizik, moj brale.

Prema studiji koju je 2018. sprovela Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, gotovo 20 posto žena u Crnoj Gori kaže da je iskusilo fizičko i/ili seksualno partnersko ili nepartnersko nasilje nakon svoje 15. godine. Ljiljana Raičević koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću kaže za Radio Karantin da na početku pandemije telefon u njihovoj organizaciji nije prestajao da zvoni.

Profesor Filozofije i kolumnista Dragan Bursać za Radio karantin govori o mizoginiji kao opštem mestu na Balkanu ali i uobičajenoj pojavi svuda u svetu – o mejnstrim medijima koji destruktivnu mizoginu dinamiku održavaju u životu.

O tome kako bliskost sa Kinom Srbiji kratkoročno donosi korist, a dugoročno niz izazova i neizvesnosti, zašto je s pandemijom Kovida-19 sistem globalne saradnje krahirao i šta znači pojam „vakcinacijska diplomatija“, za Radio Karantin objašnjava Vuk Vuksanović, istraživač u beogradskom Centru za bezbednosnu politiku.

Da li je pandemija ubila bioskop? Jedan od najpoznatijih reditelja u bivšoj Jugoslaviji, Rajko Grlić, smatra da će sveto trojstvo filma opstati i govori zašto ne voli da snima serije te koja su njegova prva odnosno najlepša bioskopska iskustva. Grlić takođe objašnjava zašto misli da Hrvatsko društvo ne može da napreduje.

Da li je pandemija ubila bioskop? Srđan Dragojević za Radio karantin priča o budućnosti bioskopa i filma, ali se i priseća prvog filma koji je gledao u bioskopu.

Nevena Damjanović iz Priboja je prošlog leta zbog Kovida 19 provela 16 dana u komi. Uprkos lošim prognozama lekara, preživela je ali njen oporavak od onoga što se danas zove "dugi Kovid" i dalje traje. Mesecima odlazi kod lekara, na terapije, u banje. I nada se da će njena priča uticati na njene sugradjane da se vakcinišu i odgovornije ponašaju. Nevena za Radio karantin sada govori o tome kako posle svega gleda na pandemiju, na opštu borbu protiv iste i pre svega na svoj život.

Gost poslednjeg letnjeg bonus izdanja Radio karantina, u okviru mini serijala posvećenog povratku koncertima tokom pandemije, je muzičar i producent Nikola Vranjković.